"Dok se Bušmani bore kako bi pronašli novi izvor vode i preživeli na svojoj zemlji, znatiželjni turisti i kopači dijamanata sede i piju koktele uz bazen kampa koji su tu postavili."
Alkoholizam, depresija i razne bolesti danas su svakodnevica najstarijih ljudi na svetu. Razlog tome je pohlepa, koja nas često ostavlja bez teksta i zbog koje znamo da izgubimo veru u ljude i njihovu dobrotu.
Plemena su poznata po dubokoj povezanosti sa svojom zemljom. Njihov intimni odnos prema prirodi i delikatna ravnoteža koju su iljadama godina održavali s okolinom pod velikom su lupom javnosti, a posebno onih koji u toj zemlji vide materijalnu korist.
Jedan od naroda kojem je zapretilo konzumerističko društvo su Bušmani, pleme koje se nastanilo na širokom području jugoistočne Afrike. Antropolozi smatraju kako bi upravo oni mogli biti najstariji ljudi na svetu. Međutim, ovi posebni ljudi nemaju priliku da uživaju u toj velikoj časti, piše Punk kufer.
U Bocvani, Namibiji, južnoj Africi i Angoli živi više od 100.000 Bušmana, a središtem svojeg doma smatraju prostranstva pustinje Kalahari. Oni su autohtoni narod južne Afrike i veruje se da tu žive desetinima hiljada godina. Oni su jedini živi narod koji nam može dati informacije o najstarijoj afričkoj kulturnoj grupi, za koju se veruje da je genetski najbliža izvornom Homo sapiensu.
Bušmani su uglavnom niskog rasta, koža im je svetložućkasta, a bore dobiju još kao mladići i devojke. Zbog posebnih telesnih karakteristika antropolozi ih smatraju posebnom rasom.
Reč „bušmani“ u prevodu znači ‘stanovnik grmlja’.
Ovaj narod još je poznat i kao San, Khwe ili Basarawa. Svaki od ovih izraza ima negativnu konotaciju jer ih stavlja u isti koš s „banditima i propalicama“ koji bi se odvojili i živeli odmetničkim načinom života. Takođe, imali su običaj da skaču u grmlje kada im zapreti opasnost, pa su i zbog toga dobili ovo ime.
Bili su izvrsni lovci i sakupljači, ali i umetnici. Najstarije slike na stenama u Namibiji datirane su radioaktivnim ugljenikom i danas znamo da su stare više od 27.000 godina. Upravo te slike dale su nam uvid u društvene sisteme, verovanja i način života najstarijih ljudi na svetu.
Pročitajte još:
Lovili su lukom i strelom, najviše su voleli da jedu malene životinje, korenje i bobice, a istorija piše da su bili izuzetno vešti u pravljenju zamki. Živeli su u kamenim skloništima, a kuće su pravili i od životinjske kože, granja i trava. Pribor za jelo izrađivali su od nojevih jaja, a društveni život obeležili su im šareni folklor, umetnost i razni rituali, koji su karakteristični za gotovo sva prva društva južne Afrike, ali i celoga sveta.
Najvažnije duhovno biće južnih Bušmana je Kaggen, bog-varalica. On može biti mudar ili glup, dosadan ili koristan, blag ili oštar, a obično se pojavljuje u obliku bogomoljke. Međutim, može se pretvoriti u eland antilopu, zeca, zmiju ili lešinara.
Antilopa je njegov najpoželjniji oblik, koji se pojavljuje u četiri najvažnija bušmanska rituala: prvo ubistvo dečaka, ženski ulazak u pubertet, brak i takozvani „trans ples“ u kojem mladić zavodi devojku.
Današnji Bušmani veruju u dva boga – jednoga na istoku, a drugoga na zapadu. Antilopa više nema uzvišeno značenje kao u prošlosti, a najvažniji ljudi u grupi su šamani, sveštenici koji pomoću raznih trava odlaze u trans kako bi porazgovarali s duhovima i tako zaštitili svoj narod.
Ovaj zanimljivi narod je, u želji da zauvek sačuva svoju tradiciju i podeli je s celim svetom, otvorio radnje u kojima danas možete kupiti nakit, oružje, tekstil i keramiku s motivima njihove kulture.
I tako su Bušmani uživali u svom skromnom, a istovremeno bogatom životu sve do 1980-tih, kad su u njihovom netaknutom rezervatu otkriveni dijamanti.
Ubrzo nakon toga vladini ministri došli su na zemlju Bušmana kako bi ih obavestili da moraju da napuste svoj dom. U tri velika čišćenja (1997., 2002. i 2005.) vlada je isterala gotovo sve Bušmane.
Njihovi domovi su demontirani, škole i ambulante su zatvorene, kreativne prodavnice su uništene, a vodovodi su – zabetonirani kako bi na silu oterali čak i one koji su nekim čudom uspeli da ostanu.
Bušmani su se borili, ali bezuspešno. Na sudu su 2006. godine izborili pravo na svoju zemlju, a ubrzo nakon toga vlada je zabetonirala i poslednju bušotinu za vodu bez koje jednostavno nisu mogli da prežive.
„Dok se Bušmani bore kako bi pronašli neki novi izvor vode i preživeli na svojoj zemlji, znatiželjni turisti i kopači dijamanata sede i piju koktele uz bazen kampa koji su tu postavili“, napisao je novinar BBC-ja 2011. godine.
Osim bez vode, Bušmani su ostali i bez hrane jer im je zabranjen lov – aktivnost koju su majstorski razvijali hiljadama godina kroz istoriju. Uhapšeno je više od 500 pripadnika plemena jer ih je vlada uhvatila da love kako bi prehranili porodicu.
„Policija je upala u naše naselje. Stavila nas je u kombi i dovezla nas ovamo (u rezervat). Bacili su nas ovde kao da smo stvari. Nedostaje mi moj dom i način na koji smo živeli. Život je bio lep, bilo je puno voća i životinja. Danas smo ništa i živimo nigde. Ovde je pakao, puno prijatelja i porodica sada ima sidu, mladići piju puno alkohola, a devojčice rađaju sve ranije. Bili smo srećni, sada smo propalice“, rekla je Boitumelo Lobelo za BBC.
Njihova zemlja leži usred najbogatijeg polja dijamanata na svetu. Iako vlada kaže da „čuva bioraznolikost ovoga područja“, borci za ljudska prava znaju o čemu se radi. Londonski proizvođač dijamanata već je upleo svoje prste u zemlju Bušmana.
Ne samo da su proterani sa zemlje na kojoj žive hiljadama godina već ih je odbacio i moderni svet. Nazivaju ih „ljudima iz kamenog doba“ koji se nikad neće prilagoditi modernom načinu života.
Međunarodne organizacije za ljudska prava pozivaju na bojkot bocvanske turističke industrije dok vlada ne prestane da progoni Bušmane kako bi barem pokušali da spasu zemlju najstarijih ljudi na svetu.
BONUS VIDEO: Čuda su moguća – ko je ovde lovac, a ko lovina?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare