Povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv AIDS-a, oglasile su se mnoge organizacije i pojedinci. Ipak, lične priče HIV pozitivnih osoba najbolje ilustruju kako je živeti s ovom bolešću - u Srbiji danas.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković upozorila je danas da se osobe u Srbiji koje žive sa HIV/AIDS-om i dalje suočavaju sa diskriminacijom, stigmatizacijom i socijalnom distancom i poručila da je potrebno dalje preduzimati mere kako bi se pripadnicima ove ranjive društvene grupe omogućio dostojanstven život.
Aleksandar Prica, predsednik Upravnog odbora Asocijacije Duga, kaže da se HIV pacijenti najviše žale na diskriminaciju u oblasti zdravstvene zaštite i zapošljavanja. Međutim, koliko je problematičan odnos društva prema njima najbolje ilustruju lična iskustva.
„Ja to nikad nisam krio, svi ljudi oko mene su znali. Iz ove perspektive mislim da sam uradio pravu stvar, ali tada me je to jako bolelo što su ljudi, kojima sam pomagao, koje sam primao kod sebe, kad sam im rekao da sam možda HIV pozitivan – kao opareni su svi nestali iz mog života“, objasnio je aktivista Đurica Stankov u intervjuu za Nova.rs.
To je situacija gde osoba ponekad bude diskriminisana čak i od strane svojih najbližih.
„Jedan prijatelj, koji je bio veći aktivista nego ja, koji me je i uveo u taj svet, pozvao me je na nedeljni ručak kod svoje porodice i njegova majka postavlja sto, a pred njega stavlja plastični escajg za jednokratnu upotrebu. Otac i majka su mu oboje doktori na VMA, znači, nisu neki malograđani, nepismeni, već ljudi koji znaju. Bilo je toliko neprijatno“, prisetio se Đurica.
U tom kontekstu skrenuo je pažnju i na to da je kod HIV pozitivnih i autostigma česta, posebno kod ljudi iz manjih mesta, od kojih su mnogi i odustajali od terapije kako bi izbegli „žig“ zaraženih.
Đurica se priseća kako se u Srbiji dugo prepisivala „najstarija terapija za HIV, godinama nakon što ju je Svetska zdravstvena organizacija povukla iz upotrebe, a farmaceutska industrija prestala da proizvodi“.
Pročitajte još:
„Ona deluje, ali uništava vitalne organe. I onda ti nakon nekog vremena počneš da se razboljevaš – zbog te terapije, a ne zbog HIV-a. I počneš da izgledaš kao akrep, mršav, ispijen – to je od lekova, ne od HIV-a. Počneš vremenom da ludiš, ima osećaj da ti mravi mile pod kožom, nisam osećao jednu ruku…“, priča Đurica, koji se godinama borio za uvođenje savremenih lekova koji rade bez opasnih neželjenih efekata.
Potent – Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje – danas je skrenuo pažnju na to da su tokom kovida povučeni stari lekovi za HIV, a najnoviji već dve godine čekaju Fond da ih stavi na listu.
„Od početka kovid epidemije do danas, paleta lekova za HIV u Srbiji smanjena je za pet antiretrovirusna leka starije generacije, dok od 2017. u Srbiju nije uveden ni jedan nov molekul“, navodi u saopštenju uz napomenu da „uz savremenu terapiju, sa HIV-om se može živeti neskraćeno, i virus se ne može preneti seksualnim putem, kao ni s majke na dete“.
U koroni je situacija postala teža za ljude koji su HIV pozitivni.
BBC na srpskom danas piše o slučaju mladića koji je bio vraćen s vakcinacije, iako je preporuka infektologa na početku imunizacije bila da se i ljudi sa HIV-om obavezno vakcinišu.
„Rekli su da mi je potrebna napismena potvrda lekara, bez obzira na molbe i reči da su nas upravo infektolozi poslali da se vakcinišemo“, dodaje Goran, koji je na kraju vakcinu uspeo da primi nakon višečasovnog čekanja na potvrdu infektologa.
„Infektolozi su povučeni u kovid sistem i bilo je teže otići na pregled, što je problem i kada te boli zub, a kamoli kada je HIV u pitanju… Terapiju imamo uredno, ne oskudevam, ali treba da se rade testovi, da se proverava stanje jetre, bubrega i ostalog, što ne možeš zbog kovida“, ispričao je.
Pročitajte još:
Potent podvlači da je epidemija kovida je „u senku bacila sve druge bolesti, uključujući i HIV epidemiju sa kojom se borimo tačno 40 godina“, što je dovelo do brojnih izazova: manji broj testiranih i dijagnostikovanih u savetovalištima za HIV pri zavodima i institutima za javno zdravlje, kao i smanjen broj osoba sa HIV-om koji obavljaju redovne lekarske preglede na infektivnim klinikama i prate uspešnost lečenja.
U Srbiji oko 3.000 ljudi živi sa ovim virusom, pored kojih ima još od 400 do 1000 koji ne znaju da su inficirani, rekao je za BBC na srpskom profesor Jovan Ranin, načelnik odeljenja za HIV u Infektivnoj bolnici u Beogradu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar