1
Ako na Google-u pretražujete “najskuplju rasu pasa na svetu” naletećete na čitav niz tekstova koji ukazuju na tibetanskog mastifa, dobrodušnog džina poreklom iz Azije.
Mnogo je razloga zbog kojeg su ovi ogromni radni psi s Himalaja postali toliko na ceni – u pitanju je jedna od najstarijih rasa na svetu, a danas vrlo retka, otporna na različite vremenske uslove i bolesti, hrabra i odana svom gazdi do smrti. Ipak, ova rasa nije baš “za svakoga”, zbog čega potencijalbni vlasnici moraju biti upoznati s njenim karakteristikama kada je u pitanju izgled, ali i karakter.
Kad pogledate fotografije tipičnih primeraka ove rase, posebno zlatne tibetanske mastife, bude vam jasno zašto ga zovu “lavom među psima”. Tibetanski mastif se zbog svoje konstitucije ubraja u džinovske pse – prosečni mužjak bude visok od 66 do 76 cm, a težak 40 do 70 kg, dok prosečna ženka raste do 60-68 cm i teži 30 do 55 kg. Ima i krupnijih primeraka.
U pitanju su jaki psi, četvrtaste građe i jake vilice. Uši su im trouglaste, a rep širok. Krzno im je gusto, dlaka duga poput grive, a mogu biti crne boje, crno-riđe, različitih nijansi riđe i kestenjaste, zlatno žute, plavičasto sive… Od 2014. godine, neki odgajivači su počeli da prodaju i bele tibetanske mastife, ali se ispostavilo da su u pitanju veoma svetlo zlatni, ne baš beli.
Dlaka tibetanskog mastifa nema neprijatan miris karakterističan za mnoge velike rase I, mada se malo linja tokom cele godine, uglavnom postoji jedno veliko linjanje u kasnu zimu ili rano proleće.
Što se karaktera tiče, tibetanski mastif je pravi pas čuvar i nije baš prikladan za stan. Potrebna mu je ozbiljna obuka. Često dosta spava tokom dana, pa je aktivniji noću. Ima odlične instinkte, nepoverljiv je prema strancima, a veran i privržen porodici i posebno pažljiv s decom. Ipak, zbog njegove veličine savetuje se dodatan oprez.
Inteligentan je i tvrdoglav, snažne volje i moćnog tela, pa mu je potrebna mu je rana socijalizacija, dresura i dosledan vlasnik. Ako se ne socijalizuje kako treba, može biti vrlo nepredvidiv, čak i opasan.
Zanimljivo je da tibetanski mastif zapravo uopšte nije mastif – to ime dodelili su mu Evropljani koji su prvi došli na Tibet, jer su tad skoro sve velike rase pasa na Zapadu zvali mastifima, podseća Wikipedia. Bolje ime za rasu bi moglo biti tibetanski planinski pas ili, još bolje, himalajski planinski pas.
Tibetanski mastifi su predstavljeni pod jednim standardom na Zapadu, ali su podeljeni indijskim standardom rase u dve varijante: Lion head – “lavlja glava” (manji su malo i imaju izuzetno dugu dlaku oko glave, poput prave grive) i Tiger Head – “tigrova glava” (veći su i imaju kraću dlaku) .
Pročitajte još:
Tibetanski mastif je otporna rasa, opstaje na velikim nadmorskim visinama i u teškim uslovima. Obično žive 10 do 12 godina, mada će neki odgajivači tvrditi da mogu da doguraju i do 16.
Nije problematičan pas za održavanje. Jede samo kad je gladan, jednom do dvaput dnevno, ali treba paziti kako bi se sprečilo ekstremno povećanje telesne težine. Potrebno je navići ga na redovno četkanje njegove duge i guste dlake. Ne funkcioniše najbolje na vrućinama i nije preterano izdržljiv kao partner za trčanje.
Na stranici Mastiff Guide dato je uputstvo za pravilnu negu tibetanskog mastifa od šteneta do odraslog psa u kojem se savetuje sledeće:
Hranite ga visokokvalitetnom hranom koja pokriva sve njegove nutritivne potrebe;
Redovno vežbajte s njim;
Nabavite mu dobar krevet za pse;
Održavajte njegovu dlaku, zube i redovno ga vodite na preglede kod veterinara;
Izbegavajte svađu, grdnju ili disciplinovanje dece u njegovom prisustvu;
Obezbedite nadzor kada se deca igraju u blizini vašeg mastifa;
Kako vaš mastif raste, njegove potrebe će se takođe razvijati, tako da morate biti spremni da se prilagodite njegovim novim zahtevima.
Rasa ima manje genetskih zdravstvenih problema od mnogih drugih, ali mogu biti predisponirani na nekoliko njih. Najčešći problemi sa očima kod tibetanskog mastifa vezani su entropiju i ektropiju (okretanje očnih kapaka) što može izazvati infekcije očiju, probleme s vidom, hronično suve oči, razvoj čira na rožnjači…
Kao i kod većine velikih rasa, neki će patiti od displazije lakta ili kuka – bolno stanje u kojem zglob ne funkcioniše ispravno. Uglavnom pogađa mlade pse, a znaci uključuju šepanje ili hromost prednjih nogu. Hipotireoza je, takođe, prilično česta kod tibetanskih mastifa. Uobičajena bolest gde štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, može biti genetska, stečena usled abnormalnog imunološkog odgovora ili se razviti kao posledica traume.
Pročitajte još:
Reader’s Digest stavlja tibetanskog mastifa na sam vrh svoje liste najskupljih pasa na svetu, navodeći da je prosečna cena između 3.000 i 5.000 dolara, mada pojedini primerci ove rase ruše rekorde s milionskim cenama. Kod nas se štenci mogu naći i za 500 do 1.500 evra.
Postoje određeni faktori koji mogu uticati na cenu kao što su boja dlake, starost, pol i reputacija odgajivača. Cena crvenog tibetanskog mastifa može biti u rasponu od 2500 do 10.000 dolara. Crni tibetanski mastif mogao bi koštati manje s obzirom na relativno veću ponudu.
Posebno su cenjeni primerci koje monasi uzgajaju u tibetanskim manastirima kao pse čuvare – bogataši u Aziji smatraju ih statusnim simbolom I spremni su da daju ogromne sume novca za njih.
Tibetanski mastif se inače smatra najskupljom rasom pasa, jer se štenci prodaju za hiljade, pa čak i milione. Ipak, neki drže rekorde – 2014. godine je štene zlatnog tibetanskog mastifa prodato u Kini za skoro 2 miliona dolara, navodi AFP, koji se poziva na izveštaj kineskog lista Kianjiang Evening Nevs.
Pas od godinu dana je prodat jednom kineskom investitoru na premium sajmu kućnih ljubimaca u istočnoj provinciji Džeđijang za 12 miliona juana, što je oko 1,95 miliona dolara. Pas je bio visok 80 centimetara i težak 90 kilograma.
Godine 2011, jedno štene tibetanskog mastifa prodato je za 1,5 miliona dolara, prema NBC News-u, koji je izvestio da je to bio najskuplji prodat pas u to vreme.
