0
Da li je prihvatljivo na crveno slovo uključiti veš mašinu i kako zapravo treba da se proslave vaskršnji praznici, za Nova.rs govori sveštenik Vlada Dimitrijević.
Najveći hrišćanski praznik Vaskrs dan je kada je Isus vaskrsao. Njemu prethodi najtužniji dan za vernike – Veliki petak, kada je Isus razapet na krstu. To su dani i kada se u narodu prožimaju vera i sujeverje, pa se neretko fokus smakne na suštinskog značenja crkvenog praznika na dilemu, recimo, treba li uključivati mašinu za veš na crveno slovo.
Sveštenik Vlada Dimitrijević sada za Nova.rs objašnjava kako bi trebalo provesti veliki praznik, kao i da li je prihvatljivo na crveno slovo u crkvenom kalendaru oprati sudove, obrisati prašinu, uključivati kućne aparate, raditi u polju
Za početak naš sagovornik podseća kako bi suštinski trebalo da se provede veliki crkveni praznik.
„Razgovarajući sa svojim parohijanima, uočio sam da su Vaskrs, Božić, krsna slava, litija ono što oni najčešće pominju i što im suštinski znači. Čovek, uostalom, najbolje sebe izražava kroz praznovanje praznika, prazničnu radost i radovanje Bogu. Suštinski praznike bi trebalo počinjati molitvom u crkvi, učešćem na Svetoj liturgiji, razmišljanjem o smislu i značaju samog praznika. Čitanje Svetog pisma je ono što može upotpuniti naše proslavljanje. Svaka nedelja je mali Vaskrs i praznik. Samo ime nedelja dolazi od -ne delati, -ne raditi. Tada se okrećemo onim duhovnim stvarima i vrednostima i ne radimo neke uobičajene poslove, tj. tada odlažemo sve ono što možemo uraditi u toku nedelje, a okrećemo se onome što je bitno za naše spasenje.“
Otuda pitanje šta je zapravo poželjno da vernici rade na Veliki petak i na Vaskrs, a šta nije dobro.
„Bilo bi dobro u ove dane otići do hrama, na službe koje su ustanovljene bogoslužbenim pravilom. Biti iskreno u molitvi i promišljati o vaskrsenju Hristovom i pobedi nad smrću. Na Veliki petak vernici najčešće farbaju jaja i pripremaju se za proslavu Vaskrsa, praznika nad praznicima. Ukoliko su se postom i molitvom pripremali, poželjno je da se vernici i pričeste. Bilo bi lepo praznike provoditi u svome domu sa porodicom na okupu.“
Neizbežna dilema je i da li tih dana, na crveno slovo, sme da se uključuje mašina za pranje veša.
„Kao što rekoh, postoji ono što je poželjno da se radi na dan praznika, a neke stvari ipak možemo odložiti za neki drugi dan u nedelji. Ipak, iskreno mislim da nije mnogo ni pogrešno ako nekad uključimo mašinu. Mi smo moderni danas i mnoge stvari su nam, zahvaljujući tehnološkom napretku, olakšane i za nas mnogo toga danas završavaju nekakvi uređaji. Da živimo u drugo vreme u kome sve treba oprati na ruke, mislim da bi svi jedva čekali praznik da odmore, a ne da peru hrpe veša. Takođe mislim da se i u tim malim stvarima vidi suština našeg religioznog stanja, tj. da li smo zaista u stanju da jedan dan posvetimo Bogu i u Bogu se odmorimo.“
A kakva je situacija sa mašinom za sudove? Ima li ikakvog smisla porediti je sa mašinom za pranje veša i zapravo razvrstavati kućne aparate u tom pogledu?
„Ako bi praznik podrazumevao i prazničnu trpezu i gozbu, onda bi bilo lepo da se po završetku iste sve raskoloni i posuđe opere. Ne vidim zašto ne bi mogla da se uključi mašina za sudove. Sve suprotno tome bilo bi pomalo zabrinjavajuće.“
Sveštenik Vlada Dimitrijević govori i šta generalno misli o tim kućnim aparatima i radovima po kući kao što je brisanje prašine, usisavanja na crveno slovo.
„Mislim da svemu treba pristupati zdravorazumski. Tada čovek nepogrešivo rasuđuje da li je na dobrom putu ili nije.“
A da li su radovi poput sređivanja dvorišta, terase, bašte prihvatljivi ili ne?
„Često okolnosti određuju da li je nešto prihvatljivo ili ne. Tako se dosta razlikuje život na selu od života u gradu. Na selu, ako ne pokupite seno pred kišu, pa makar to bilo i na neki praznik, grešite jer tako ostavljate životinje o kojima se brinete bez hrane. S druge strane, u gradu jednu terasu dobrom organizacijom možete da uredite i pre praznika.“
Na kraju, da li su sva ova pitanja koja sebi mnogi postavljaju odraz sujeverja ili ima u tome traga istinskog poštovanja prema prazniku?
„Na neki način već ste dali odgovor kroz samo pitanje. Ima puno sujeverja u ovim pitanjima. Najčešće ih postavljaju oni koji nisu crkveni, koji nisu bili u crkvi na dan praznika i koji se plaše da se ne ogreše. Kod njih preovlađuje osećanje straha prema Bogu. Boga doživljavaju kao nekoga ko kažnjava, a ne kao ljubav. Sve ovo se dešava kada izostane ispravno i istinsko bogopoštovanje.“
Na to se konačno nadovezuje i obeležavanje krsne slave među Srbima.
„Često se čuju prigovori o negativnoj strani proslavljanja slava, da su one praćene pijančenjem, neradom i tome slično. No, suštinu bilo koje pojave moramo procenjivati ne po njenom iskrivljavanju, već po njenom pravom smislu i naznačenju. Stoga se o proslavljanju slava mora govoriti uvek iz perspektive njihovog izvornog smisla: šta one zaista jesu i kako bi ih trebalo praznovati. Slava nije običaj koji se može posmatrati van crkve“, zaključuje sveštenik Vlada Dimitrijević, koji je vrlo angažovan u okviru projekta Verodar, koji podstiče stvaralačke potencijale lokalne zajednice, pre svega, talentovanih mladih ljudi, u okviru muzičkog, literarnog i multimedijalnog izraza.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
