Sveštenik Gligorije: Gde Srbi greše kada slave slavu

Podeli:
Foto: Shutterstock

Slava je jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika u srpskom narodu. Način je da se sačuva tradicija i kultura našeg naroda, ali i da se porodice okupe i podsete šta za njih predstavlja vera. Međutim, kao što je to slučaj s mnogim praznicima, slave su u moderno vreme "komercijalizovane", a duhovna dimenzija se negde izgubila. Sveštenik Gligorije Marković nas stoga podseća na pravo značenje slave.

„Kad govorimo o ljudima današnjeg vremena, mnoge stvari su zaboravljene odakle su potekle i samo su se tu našle bez značenja koje sa sobom nose. Zato je najveća greška svesti slavu na praznik u kom se tek tako okupljamo mi živi. Slava jeste događaj porodice, ali je istovremeno događaj čitave Crkve, jer je zaveštanje pristustva Boga s ljudima i saveza koji neće prestati nikad“, govori za Nova.rs Gligorije Marković.

On je za naš portal objasnio bez čega slava ne može da prođe, gde Srbi greše u slavljenju ovog praznika, kao i zašto je ipak važno poštovati vreme posta.

krsna slava i korona
Foto: Shutterstock

Kolač, vino i žito

Svaki dom u Srbiji naučio je da se simboličnom hranom i pićem obeležava dan sveca koji je zaštitnik kuće. Međutim, sveštenik Gligorije podseća da ima jedan element slave bez kog se nikako ne može.

„Slava ne može da prođe bez vere u Boga, koji je nama ostavio Jevanđelje kao blagu vest i carstvo Božije ovde na Zemlji – ne kao život budućeg veka, već kao nešto što živimo sada. Ona vera zbog koje su prvi hrišćani bili spremni da daju svoj život i prinesu darove nebeskom tvorcu – to je ono što je slava, života Boga na Zemlji među ljudima i svedočanstva da nisu sami, nego da su za zaštitom svetitelja. A svetitelji su oni koji su se proslavili u Bogu i imaju život u Bogu“, govori.

Podsetio nas i na duboku simboliku slavskog kolača i slavskog vina.

„Naše čovečanstvo telom stupa u život Boga preko Hrista i onda je hleb simbol tog života, a vino simbol krvi tog života. To nisu samo simboli budućeg života, već i današnjeg – to je večni život već sada, a ne u nekom budućem vremenu, neprepoznatljivom“, kaže.

Foto: Shutterstock

Žito se na slavi sprema za naše pokojne pretke.

Pročitajte još:

„Oni su svedočanstvo toga da čovek ne živi samo u ovom vremenskom trenutku, nego nosi sva vremena pre njega koja su bila i nosi buduća svojim delima, tako što sebe ostavlja kao zapis u ljudima oko sebe, isto tako svojim potomcima“, rekao je Gligorije Marković.

Slava nije raskalašnost

Slavljenje slave po restoranima, naručivanje velikih količina hrane, raskalašno ponašanje – to nisu slavski događaji, nisu „događaji radosnog veselja carstva Božijeg koje ovde na Zemlji ima svako ko živi s Bogom“, objašnjava Gligorije.

„Tako da svođenje slave na tu dimenziju stola i hrane, bez davanja značaja toj hrani trpeze carska nebeskog, jeste ono što čoveka odvlači od njegovog istinitog, duhovnog poziva: a to je da stalno raste. Zvuči kao teorija, ali kad čovek krene tim putem, shvati da je to praksa koja mu u svakodenevnici daje drugačiji pogled na život i mogućnost da sagleda sve dimenzije sopstvenog življenja“, kaže.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Ljudi svoja zastranjenja uglavnom kriju, priča nam Gligorije, ali je i sam doživeo „apsurdne situacije“ na slavama.

„Vi nekome dođete u kuću da osveštate i sečete kolač, a onda čujete da su sva Jevanđelja ne postoje, da su izmišljena. A to govori koliko je nama taj događaj poštovanja svetitelja, koji su zaštita naše porodice, odvojen od smisla. Nemoguće je proslaviti slavu na pravi način ukoliko se ta duhovna dimenzija isključi i ne prihvati jevanđelska vest“, podseća sveštenik.

Zašto poštovati dane posta?

Sve češće se slave koje padaju tokom božićnog posta proslavljaju uz mrsnu hranu, ili se ljudi odlučuju za pečenje iako je slava u sredu ili petak. To se kosi s hrišćanskim načelima, koja se ipak poštuju s važnim razlogom.

„Hrana nije prosto nešto što je ljudima dato tek tako. Kada čovek proslavlja crkveni događaj zaštite našeg ljudskog života kroz svetitelje, onda nepoštovanje onoga što je priziv – da nije svaki dan isti, da postoje delovi godine kada se čovek drugačije određuje prema sebi – stvara jednu banalnost, besmislenost“, kaže Gligorije Marković.

Foto: Zoran Lončarević

Slava nije nešto što je nekome rekao deda da slavi, već je deda primio način slavljenja slave od svoje Crkve, a onda ga je usred niza okolnosti izmenio, ukazuje on.

„Mnogo nasleđenih, čudnih odluka, poput mrsne hrane u vreme velikih popusta, jeste nešto što je besmisleno – jer je slava praznik života čoveka u Bogu. A taj život ima određenu dinamiku koja se kroz hranu u našem materijalnom svetu izražava danima kada se nešto ne jede, a nešto jede. To je dublje od hrane: vezano je za čovekov odnos prema sebi i svojim potrebama, ali i prema tvorevini u kojoj živi“, jasan je Gligorije.

Uprkos tome što će mnogi Srbi na to odmahnuti glavom, jer će „Bog sve oprostiti“, tako se gubi svaki smisao.

„Nije suština da li će Bog oprostiti, nego da li želimo da živimo istinu u koju smo rekli da verujemo ili ne. Ako verujemo u Boga, znamo kako ćemo nekim stvarima da pristupimo“, rekao je Gligorije Marković.

***

Bonus video: Manastir Ostrog

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

Komentari

Vaš komentar