Objavljene moćne fotografije iz Stounhendža na najmračnije jutro u godini: Zašto se hiljade ljudi tu okuplja na današnji dan

Ovog jutra u Stounhendžu bili su mnogi koji su nestrpljenjem odbrojavali dok su u Viltširu posmatrali izlazak sunca.

Posmatrači su prkosili hladnom vremenu i sitnoj kiši pod svetlijim nebom, a folklorni igrači i paganski vernici takođe su u velikom broju došli na ovaj događaj.

Opisujući događaj kao „poštovani kulturni trenutak u drevnoj istoriji“, Vil Skat iz English Heritage-a rekao je da će posetiocima biti dozvoljeno da priđu bliže kamenju nego ikada ranije, ali je apelovao na ljude da se prema njemu odnose pažljivo.

Rekao je za BBC: „Na kamenju se nalaze veoma retke lišajevi i neverovatni uklesani motivi, tako da se nadam da će to ljudi poštovati.“

Fotografije snimljene jutros prikazuju posetioce obučene u jarke crvene kostime, kao i one koji su došli spremni za hladno vreme, noseći debele kape i šalove.

Folklorni igrači takođe su viđeni kako nastupaju u tradicionalnim nošnjama, neki sa vencima od cveća, a povremeno i sa potpuno oslikanim licem.

Jedan par koji je slavio, Kim Tester i Pol Ransom, rekao je da i ove godine dolaze kod drevnog spomenika da bi se napunili energijom.

Gospođa Tester je rekla: „Izlazimo iz tame i ponovo ulazimo u svetlost, tako da je za mene ovo ponovno rađanje. Jednostavno volimo atmosferu, prelepa je.“

Gospodin Ransom je dodao da je čast biti tako blizu samog kamenja, na čemu je zahvalan.

Danas je najkraći i najmračniji dan u godini severno od ekvatora. Nadalje, dok će temperature nastaviti da padaju, broj sunčanih sati od danas počinje da raste.

Jedna porodica, Ema, Tom i Bela Ridli-Tompson, rekla je da su ustali u dva sata ujutru kako bi iz Notingema došli na ovu drevnu manifestaciju.

Kapije za događaj otvorene su u 5.15 ujutru.

Ćerka Bela je rekla: „Lepo je učestvovati. Ovo je ipak ceremonija, pa je lepo malo se srediti i pokazati poštovanje.“

Prema English Heritage-u, Stounhendž je građen u nekoliko faza, a najstariji delovi potiču od pre oko 5.000 godina.

Reč „solsticij“ potiče od latinskih reči „sol“ (sunce) i „sistere“ (stajati mirno).

Pored obeležavanja najkraćeg dana u godini, današnji datum označava i prvi dan zime u astronomskom kalendaru.

Ovaj kalendar zasniva se na nagibu Zemlje i beleži početak zime 21. decembra 2025, koja traje do 20. marta 2026.

Nasuprot tome, meteorološki kalendar uvek uzima 1. decembar kao prvi dan zime, a kraj pada na 28. februar (ili 29. tokom prestupne godine).

Solsticij nastaje zato što je Zemlja nagnuta pod uglom od oko 23,5 stepeni u odnosu na svoju orbitu oko Sunca.

Taj nagib omogućava da različiti delovi Zemlje tokom godine dobijaju različite količine sunčeve svetlosti.

Stounhendž, građevina iz neolita i brozanog doba, bio je i ostao misterija u savremenom dobu. Zašto i kako su drevni graditelji napravili jedan od najpoznatijih spomenika nikada nije u potpunosti otkriveno.

O Stounhendžu, koji je postavljen između 3000. i 2000. godine pre nove ere, ne postoje pisani izvori koji bi objasnili zašto su tadašnji ljudi započeli tako težak poduhvat koristeći jednostavnu tehnologiju, što je zahtevalo ogroman fizički napor, radnu snagu i koordinaciju.

Jedna od najpopularnijih teorija jeste da je Stounhendž služio kao sunčani kalendar ili opservatorija, jer su njegovi kameni blokovi precizno poravnati sa solsticijima.

Spomenik je precizno izgrađen tako da se poravna s kretanjem Sunca. Na letnji solsticij (oko 21. juna) Sunce izlazi iza Heel Stone-a i svetlost pada direktno u središte kruga. Na zimski solsticij (oko 21. decembra) poravnava se sa zalaskom sunca, označavajući povratak svetlosti.

Tragovi kremacija pronađeni na lokaciji ukazuju i na mogućnost da je spomenik bio grobnica uglednika, obeležje nekog događaja ili mesto žrtvovanja. Sigurno je da je tokom različitih perioda imao različite namene.