Šta neuredno kupatilo i prljava kuhinja govore o vama? Nered u kući otkriva vaše skrivene psihološke probleme

Prema stručnjacima za psihologiju prostora (environmental psychology), okruženje u kojem boravimo jeste „produžetak našeg mentalnog stanja“. Kako navodi American Psychological Association, fizički nered povećava nivo stresa i kortizola i može ukazivati na probleme sa regulacijom emocija, motivacijom ili anksioznošću.

Šta određene vrste nereda mogu otkriti o psihi osobe, prema etolozima, kliničkim psiholozima i istraživanjima objavljenim u časopisima kao što su Personality and Social Psychology Bulletin i Journal of Environmental Psychology?

Skrivanje nereda: potreba da se održi pozitivna slika o sebi

Ako je dom na prvi pogled uredan, a nered sakriven u fiokama, ormarićima ili ostavi, psiholozi to često povezuju sa željom da se ostavi što povoljniji utisak na druge.

Istraživanja objavljena u Journal of Consumer Research ukazuju da ovakvo ponašanje može biti povezano sa perfekcionizmom, strahom od procene i potrebom za kontrolom slike o sebi.

Takve osobe žele da izgledaju sređeno, čak i kada to zahteva stvaranje „fasade“ iza koje se skriva emocionalni nered.

Polomljeni predmeti: izbegavanje problema

Predmeti koji su slomljeni, a nikada popravljeni, često ukazuju na to da osoba odlaže rešavanje problema u svakodnevnom životu.

Prema kliničkim psiholozima sa portala Verywell Mind, izbegavanje popravki ili odlaganje obaveza povezano je sa pasivnim stilom suočavanja i tendencijom da se život posmatra kroz „ružičaste naočare“.

Ove osobe često žive „dan po dan“, nadajući se da će se stvari same od sebe rešiti.

Neorganizovan radni sto: kreativni haos ili emocionalna nezrelost

Neuredan radni sto može ukazivati na impulsivnost, detinjastost ili preuveličano samopouzdanje. Ipak, istraživanje Univerziteta u Minesoti (objavljeno u časopisu Psychological Science) pokazalo je da osobe sa haotičnim radnim okruženjem često postižu bolje rezultate na testovima kreativnosti.

Dakle, neuredan sto ne znači nužno neodgovornost ali samo ako pojedinac može lako da se snađe u tom „organizovanom haosu“.

Pretrpana korpa za veš i kanta za smeće: hronično odlaganje

Ako se korpa za veš i kanta za smeće redovno prelivaju, psiholozi to često povezuju sa prokrastinacijom. Prema APA, odlaganje zadataka može biti posledica anksioznosti, niskog samopouzdanja ili poremećaja pažnje.

Takve osobe često biraju „emocionalno olakšanje u trenutku“ pre nego zadatak koji treba obaviti.

Prazan ulaz u stan: emocionalna praznina i teškoće u stvaranju doma

Ulaz bez nameštaja, dekoracije i ličnih predmeta može ukazivati na to da osoba nema razvijen osećaj pripadanja prostoru.

Stručnjaci sa Cleveland Clinic objašnjavaju da emocionalna distanca prema domu može biti povezana sa niskim samopoštovanjem, nedostatkom sigurnosti ili osećajem usamljenosti.

Ove osobe često veruju da se prava sreća ne može postići u samoći, pa nesvesno izbegavaju stvaranje toplog, ličnog ambijenta.

Prljava, zapuštena kuhinja: mogući znak depresije

Kuhinja je, prema psiholozima, jedna od prvih prostorija koja otkriva pad motivacije i energije.

Kako navodi National Institute of Mental Health (NIMH), smanjena briga o kući i svakodnevnim obavezama jedan je od ranih znakova depresivnog poremećaja.

Kada osoba više nema snage ni za osnovne higijenske navike, to se često prvo vidi na sudovima, mrljama i opštoj zapuštenosti kuhinje.

Neuredno kupatilo: hronični stres i mentalna iscrpljenost

Kupatilo je prostorija koja se obično održava čistom čak i kod ljudi koji nisu skloni sređivanju. Prema psiholozima sa Psychology Today, zapušteno kupatilo može ukazivati na dugotrajan stres, mentalnu preopterećenost ili burn-out sindrom.

Nered se gomila jer osoba nema emocionalnog kapaciteta da se bavi svakodnevnim obavezama.

Ekstreman nered: mogući poremećaj gomilanja

Preterano gomilanje predmeta (hoarding) prepoznato je kao poremećaj u okviru obsesivno-kompulzivnog spektra i sklopljen je u dijagnostičke vodiče poput DSM-5, koji izdaje American Psychiatric Association.

Osobe sa ovim poremećajem osećaju snažnu vezanost za stvari i doživljavaju jak stres pri pomisli da ih bace.

U ovakvim slučajevima preporučuje se psihoterapija, naročito kognitivno-bihevioralni pristup.

Opsesivna potreba za čistoćom: takođe potencijalni OKP

Suprotan ekstrem — preterana urednost i odbojnost prema i najmanjem neredu — može ukazivati na opsesivno-kompulzivni poremećaj.

Kako ističe Cleveland Clinic, potreba za potpunom kontrolom prostora često je način regulacije unutrašnje anksioznosti.

Kako nered utiče na mentalno zdravlje?

Studija Univerziteta u Kaliforniji pokazala je da osobe koje žive u neurednom domu imaju povećan nivo kortizola, hormona stresa.

Uklanjanje nereda, kažu psiholozi, nije samo estetski čin već važna psihološka intervencija.

Uređen prostor smanjuje anksioznost, povećava produktivnost i stvara osećaj kontrole nad sopstvenim životom.