Šta bi bilo sa Zemljom kad ne bi bilo Meseca? Poznati niški profesor odgovorio na ovo pitanje: „Posledice bi bile drastične"

„Bez Meseca ne bi bilo života na zemlji. Mesec je naš štit i naš prijatelj i hvala mu što postoji“, istakao je Gajić na predavanju pod nazivom "Šta bi bilo kad ga ne bi bilo ili zašto nam je Mesec toliko bitan?"

Gajić je rekao da postoje dva scenarija nestanka Meseca, jedan je postepeno udaljavanje od Zemlje, što se već događa, a drugi je eksplozivni nestanak usled udara neke planete, što je skoro neverovatno.

„Posledice bi bile drastične šta god da se dogodi. Život na zemlji bi nestao jer je mesec vrlo odgovoran za kretanje zemlje oko Sunca, on stabilizuje to kretanje. Na kretanje Zemlje utiču i druge planete, ali je uticaj Meseca presudan. Da nema Meseca zemlja bi haotično kružila oko Sunca, a od te rotacije Zemlje zavisi klima, godišnja doba, dužina dana, tektonika...Posledice po živi svet, bez obzira na njegovu sposobnost prilagođavanja, bile bi na duži rok verovatno i fatalne“, izjavio je Gajić.

Prema njegovim rečima, da nije Meseca brojna tela bi udarala u našu planetu, što bi moglo pogubno da utiče na život.

„Mesec je naš štit, jer da nije njega brojna nebeska tela bi udarala u Zemlju. Ta tela udarala su i udaraju u Mesec što nam govori i podatak da na njegovoj površini postoji čak 1,3 miliona kratera koji su veći od jednog kilometra. Najveći, najdublji i najstariji krater na Mesecu, i jedan od najvećih u čitavom Sunčevom sistemu je basen Aitiken, na južnom polu Meseca. Njegova širina je oko 2.500 kilometara, a dubina oko 13 kilometara“, rekao je Gajić.

On je rekao da savremena merenja laserom pokazuju da se Mesec godišnje udaljava od Zemlje za nešto više od tri centimetara.

„To udaljavanje Meseca ne utiče na trenutnu promenu klime na Zemlji, ali uticaće na značajno duži vremenski period. U astronomskom smislu period od 1.000 godina je treptaj oka, ali kada pogledamo da bi taj proces udaljavanja mogao da traje miliona godina, onda je to već sasvim druga priča. Procene su da će, zbog udaljavanja, stabilišući uticaj Meseca na rotaciju Zemlje prestati da deluje kroz dve milijarde godina. Osa rotacije poprimiće haotične promene“, izjavio je Gajić.

Prema njegovim rečima, postoji i scenarij, po kome će Mesec u jednom periodu početi da se vraća Zemlji i neće imati takvu kinetičku energiju koja će ga zaustaviti na orbiti nego će produžiti da pada ka zemlji i na kraju će pasti na nju.

„Poznata je teorija da će Mesec završiti onako kako je započeo, započeo je kao deo Zemlje - od nje se odvojio nakon jednog velikog udara nebeskog tela u Zemlju. Takav udar Meseca u Zemlju doveo bi najverovatnije do toga da bi naša planeta dobila svoj prsten kao Saturn. To bi bio kraj Meseca, ali i kraj zemlje kakvu sada poznajemo. Života na Zemlji ne bi bilo, klimatske promene bi bile velike i ni približno slične ovim današnjim, tektonika bi narasla i vulkani bi harali po zemljinoj površini“, izjavio je Gajić.

On je kazao da se sada Mesec kreće oko Zemlje prosečnom brzinom od 3.682,8 kilometra na čas, što je brže od brzine kretanja topovskih granata ili pušćanih zrna. U poređenju sa Zemljom, Mesec je mali. Njegov prečnik je 3.476 kilometra, što je nešto više od četvrtine Zemljinog prečnika, međutim kada se upored relativne veličine planeta i njihovih satelita, Zemlja ima najveći satelit među svim planetama Sunčevog sistema. Masa Meseca je 81,3 puta manja od Zemljine, ali iako je mala u poređenje sa Zemljinom, ona je dovoljno velika da utiče na kretanje naše planete i pojave na njoj.