Zgrada u Beču koja krije priču o moćnoj hrišćanskoj relikviji: Kažu da određuje sudbinu čovečanstva, a i Hitler je njom bio opsednut

Beč je prestonica Austrije, jedan od najvećih gradova Evropske unije i velika baza srpske dijaspore, koja inače dočekuje studente bicikliste na njihovoj turi do Strazbura.

Beč je grad vrlo bogate istorije i kulture, a zanimljivo je da se u ovom gradu nalazi i jedna zgrada, palata Hofburg, koja krije priču o važnoj hriščanskoj relikviji - Longinovom koplju.

Za ovo Sveto koplje se veruje da je njim Isus proboden nakon raspeća na Golgoti.

Prema legendi, iz rane na Isusovom telu krv je poprskala lice centuriona koji ga je probo i on je, poluslep jer je bolovao od katarakte, iznenada progledao. Centurion se zvao Gaj Kasije Longin i u hrišćanskom predanju će kasnije ostati upamćen kao Longin Kopljonoša, Longin Stolpnik ili Apostol Hristove krvi. Sveti Longin se i danas poštuje kao svetac u hrišćanstvu.

Vikipedija kaže da se ovo Koplje sudbine prvi put u istorijskim izvorima pominje 570 godine. Vremenom je postalo jedna od najpoznatijih srednjovekovnih relikvija, s tim što postoje tri koplja za koja se tvrdilo da su Sveta koplja - tzv. Vatikansko koplje, Edžmijadinsko koplje i Bečko koplje.

U svakom slučaju, čest je motiv u filmovima, knjigama i umetničkim delima vezanim za hrišćansku mitologiju, a sećamo se da je bilo okosnica priče i u domaćoj seriji Senke nad Balkanom.

Legende o Svetom koplju su brojne, a jedna upečatljiva kaže da ko izgubi koplje umire.

Razni carevi i vladari su tokom dve hiljade godina smatrali da će im oružje na kome je krv Hristova omogućiti da upravljaju svetom.

Tako je, između ostalog, otac Evrope Karlo Veliki (748-814) navodno pobeđivao u svim bitkama dok je imao uz sebe ovo koplje, a da je prvi put izgubio kad ga je ispustio.

Priča kaže i da je Hitler bio opsednut ovim kopljem. Kako piše Bašta Balkana, još u mladosti mistički nastrojeni Adolf satima je stajao u Bečkom muzeju istorije umetnosti pred vitrinom u kojoj je bilo izloženo Longinovo koplje.

Pošto je Austrija postala deo teritorije Trećeg Rajha, Hitler je proglasio ovu relikviju “riznicom imperije“. I verovao je da će njom porobiti čitav svet.

Pojedini strani izvori navode da je Adolf Hitler i pokrenuo Drugi svetski rat da bi dobio ovu svetu relikviju. Ali legenda kao da se ponovo ostvarila – Hitleru je na kraju rata koplje uzeo američki general Džordž Paton. I Hitler je izgubio rat i stradao kad je izvršio samoubistvo, ali i general Paton je ubrzo pognuo u saobraćajci.

Koplje je posle rata vraćeno u Austriju i tamo se danas i čuva.

Međutim, kako podseća Istorijski zabavnik, postoje bar tri koplja za koja oni koji ih poseduju tvrde da su originalna - rimsko koje se po predanju nalazi u jednom od nosećih stubova kupole bazilike Svetog Petra u Vatikanu; bečko koje se čuva u Carskoj riznici u palati Hofburg i koje je jedno vreme posedovao i Hitler; i jermensko, izloženo u muzeju u gradu Vagaršapat, verskoj prestonici ovog naroda, a za koje mnogi tvrde da je ono pravo.

Ipak, kako je tokom istorije bilo još pojavljivanja „pravog“ koplja i kako je i za neke od ovih najpoznatijih modernim metodama utvrđeno da potiču iz kasnijih vekova, a ne iz perioda raspeća, potraga za kopljem sudbine i danas traje i ostaje misterija.

Za ovo u Beču naučnici su utvrdili da datira od oko 8. do početka 9. veka i isključili su mogućnost da je iz 1. veka nove ere.

Ipak, mnogi i dalje veruju da je Hofburg koplje magični talisman čije se moći mogu koristiti i za dobro i za zlo.