Psiholog objašnjava zašto deca danas ne mogu da se odvoje od telefona i nemaju koncetraciju: "Ovo je rešenje"

Na osnovu dugogodišnjeg rada sa roditeljima i nastavnicima, objašnjava zašto deca danas imaju sve više problema sa koncentracijom i koje jednostavne metode mogu pomoći da se pažnja poboljša.

Roditelji se sve češće žale na isti problem

Ako vam se čini da je danas mnogo teže naterati dete da obrati pažnju, niste jedini.

Vili kaže da je upravo to pitanje ono koje najčešće dobija na radionicama, sastancima sa roditeljima i obukama za nastavnike.

„Roditelji i prosvetni radnici mi iznova govore istu stvar: ‘Jednostavno ne mogu da nateram dete da se usredsredi.’“

Kako ističe, to je potpuno očekivano jer detinjstvo danas izgleda potpuno drugačije nego pre nekoliko decenija.

Ona se priseća da je kao dete sate provodila napolju sa bratom, lutajući po šumi, igrajući društvene igre ili jednostavno – dosađujući se.

Takvi periodi, kada se dete dugo bavi jednom aktivnošću bez ekrana i digitalnih uređaja, danas su postali retkost.

Prema njenim rečima za "CNBC MakeIt" postoji više razloga zbog kojih je pažnja dece pod sve većim pritiskom.

Premalo se kreću

Dečji mozak razvijao se tako da uči kroz pokret, ali većina dece danas provede više od sedam sati dnevno sedeći i nema ni polovinu fizičke aktivnosti koja im je potrebna.

Tehnologija stalno prekida pažnju

Kada koriste mobilni telefon, deca u proseku menjaju aktivnost na svakih 65 sekundi.

Na taj način mozak se navikava da neprestano očekuje nešto novo, zbog čega mu je kasnije mnogo teže da se duže zadrži na jednom zadatku.

Odrasli su često podjednako rasejani

Deca posmatraju roditelje mnogo više nego što mislimo.

Ako roditelji neprestano proveravaju telefon, rade više stvari istovremeno ili razgovaraju sa detetom bez kontakta očima, ono usvaja utisak da je takav način funkcionisanja sasvim normalan.

Nedostatak sna i odmora

Prenatrpani rasporedi, kasni odlazak na spavanje i korišćenje ekrana pred san dovode do toga da mnoga deca ne dobijaju dovoljno kvalitetnog sna, koji je neophodan za razvoj mozga i sposobnost koncentracije.

Pet načina da pomognete detetu da razvije pažnju

Kira Vili smatra da nije realno potpuno ukloniti sve izvore ometanja iz života dece, ali da roditelji mogu da im pomognu da razviju sposobnost fokusiranja.

1. Blag dodir privlači pažnju

Ovu metodu naučila je od jedne vaspitačice svoje dece.

Kada bi primetila da dete postaje nemirno, nije ga prekidala niti opominjala pred svima. Prišla bi mu i nežno spustila ruku na rame, nastavljajući da razgovara sa grupom.

Taj jednostavan gest detetu šalje poruku:

„Vidim te i tu sam.“

Kod kuće roditelji mogu da primene isti princip. Umesto da iz druge prostorije dozivaju dete ili povisuju ton, dovoljno je da mu priđu, blago ga dodirnu po ramenu ili uhvate za ruku dok razgovaraju.

2. Govorite detetu šta treba da uradi

Umesto da stalno govori šta dete ne sme da radi, Vili savetuje da roditelji jasno kažu kakvo ponašanje očekuju.

Na primer:

• umesto „Nemoj da trčiš“, recite „Hodaj, molim te.“
• umesto „Ne diraj“, recite „Držimo ruke uz sebe.“
• umesto „Prestani da vičeš“, recite „Pričaj tišim glasom.“

Na taj način dete lakše razume šta se od njega očekuje, a komunikacija postaje mirnija i pozitivnija.

3. Koristite rečenicu „Vreme je da...“

Umesto pitanja:

„Možeš li da obuješ cipele?“

bolje je reći:

„Vreme je da obuješ cipele.“

Isto važi i za sređivanje igračaka.

„Vreme je da sklonimo igračke.“

Pitanja treba postavljati samo kada dete zaista ima mogućnost izbora, na primer:

„Da li želiš danas da obuješ patike ili čizme?“

Kako objašnjava Vili, pitanja služe kada postoji izbor, dok uputstva treba koristiti kada nešto mora da se uradi.

4. Vežbe ravnoteže razvijaju koncentraciju

Aktivnosti koje uključuju održavanje ravnoteže prirodno teraju dete da se usredsredi na ono što radi.

Na primer, može da zamisli da hoda po zategnutom konopcu ili da balansira na jednoj nozi.

Dok pokušava da ne izgubi ravnotežu, mozak automatski ostaje fokusiran na zadatak.

5. Smiren roditelj znači i smirenije dete

Kira Vili naglašava da roditelji često zaboravljaju koliko njihovo ponašanje utiče na dete.

Kao što deca nesvesno usvajaju način govora ili pokrete svojih roditelja, tako preuzimaju i njihovo emocionalno stanje.

Ako je roditelj rasejan, nervozan ili stalno pod stresom, dete će to vrlo lako osetiti.

Kada odrasli uspeju da budu prisutni, smireni i usredsređeni, stvaraju okruženje u kojem i dete mnogo lakše razvija pažnju i koncentraciju.