Preselili smo se u Italiju jer nam se naša zemlja smučila: Evo koliko manje para trošimo mesečno

Pre preseljenja u Evropu živeli su u Njujorku. Kasandra je radila u operativnom sektoru jedne tehnološke kompanije, dok je Ninman bio zaposlen kao mesar u lancu prodavnica zdrave hrane. Iako im je život u „Velikoj jabuci“ bio dugogodišnji san, ubrzo su shvatili da tempo grada i stalna trka za profesionalnim napredovanjem ne ostavljaju mnogo prostora za lični mir. Karijera, koja je nekada bila prioritet, postala je samo deo svakodnevice, ali ne i suština života kakav su želeli.

Mogućnost rada na daljinu otvorila im je vrata drugačijem izboru. U tom periodu širom Italije pokrenuti su programi prodaje zapuštenih kuća po ceni od jednog evra, sa ciljem da se ožive mala mesta i privuku novi stanovnici. Ideja je bila jednostavna: kupci preuzimaju obavezu renoviranja, a zauzvrat dobijaju nekretninu po simboličnoj ceni. Iako je marketinški zvučalo gotovo nestvarno, realnost je podrazumevala dodatna ulaganja, jer su mnoge kuće bile godinama napuštene i u lošem stanju.

Tokom jeseni 2021. godine obišli su više nekretnina u regionima Abruco i Toskana. Na kraju su se odlučili za kuću u Abrucu, procenivši da taj deo Italije nudi najbolji odnos cene i kvaliteta. Kupili su dvospratnu kuću sa dve spavaće sobe, površine nešto manje od sto kvadratnih metara, za 11.500 evra. U renoviranje su uložili oko 18.000 dolara i već sredinom 2022. godine uselili se u svoj novi dom.

Činjenica da su kuću kupili bez kredita donela im je, kako kažu, osećaj sigurnosti. Bez mesečne rate stambenog zajma, finansijski pritisak bio je znatno manji, a prostor za promenu karijere veći. Preseljenjem u Italiju ona je napustila posao u tehnološkoj industriji i posvetila se vođenju putničkog bloga i newslettera, dok paralelno radi kao operativni menadžer za drugog autora iz oblasti putovanja.

Život u malom italijanskom mestu pokazao se i znatno jeftinijim. Prema podacima sa platforme Numbeo, troškovi života u Italiji u proseku su niži nego u Sjedinjenim Državama, a u manjim sredinama razlika je još izraženija. Njihovi mesečni izdaci iznose oko 1.246 dolara, uključujući režije i osnovne troškove života. Namirnice plaćaju oko 480 evra mesečno. Struju oko 217 evra na dva meseca. Vodu oko 91 evro na dva meseca. Internet 12 evra mesečno po kući. Grejanje zimi može dostići i 200 evra mesečno po objektu. Godišnje izdvajaju 286 evra za odnošenje smeća i oko 61 evro poreza po kući. Ćerkina predškolska ustanova košta 40 evra mesečno, a treninzi gimnastike 50 evra.

Bračni par 2024. godine kupio je i drugu nekretninu, takođe u Italiji, za 17.000 evra. Nakon dodatnih ulaganja od oko 10.000 evra, kuću izdaju turistima preko platforme Airbnb po ceni do 85 evra po noćenju. Ovaj objekat im godišnje donosi između 8.000 i 10.000 evra prihoda, naročito kada ga iznajme porodicama ili parovima koji rade na daljinu i ostaju po nekoliko nedelja. Održavanje i čišćenje obavljaju sami, pa su im troškovi svedeni uglavnom na komunalije i poreze.

Umesto njujorške užurbanosti, njihov svakodnevni život danas podrazumeva šetnju do škole, rad od kuće, treninge i vikend obilaske toskanskih gradića. Italijanski način života, kažu, podrazumeva sporiji tempo i drugačiji odnos prema poslu. Rad jeste važan, ali nije središte svega.

U vremenu kada sve veći broj Amerikanaca razmišlja o životu van domovine, njihova priča ilustruje jedan od mogućih puteva. Odlazak nije bio motivisan egzotikom, već racionalnom procenom troškova i željom za stabilnijim, mirnijim životom. U malom italijanskom mestu pronašli su ono što im je u velikom gradu nedostajalo, ravnotežu između rada, porodice i svakodnevice.