ugrožene životinje u srbiji
Foto: Shutterstock

„Zločini protiv prirode isteruju brojne životinje iz njihovih staništa i dovode ih na ivicu egzistencije.“

Nakon što je cela Srbija svakodnevno pratila vesti o crnom panteru koji se došunjao do nas nakon što je navodno pobegao iz zatočeništva u komšiluku, nedavno smo čuli da je, nažalost, jedan ris povređen kod Đerdapske klisure, na magistralnom putu. Otuda pitanje koje sve retke ugrožene zverke borave na našim prostorima. O ugroženim životinjama u Srbiji za Novu govore iz organizacije za zaštitu prirode WWF, u kojoj se više od pola veka bore za harmoniju ljudi s prirodom.

„Srbija je zemlja koja može da se pohvali velikim brojem biljnih i životinjskih vrsta. Poznato je da je zdrava priroda nužna i za naše zdravlje, kao i da je sve u prirodi povezano, zbog čega je vrlo važno brinuti o celokupnom životu na zemlji – od deteline u našem dvorištu do stabla hrasta u parku; od malog mrava, pa sve do ogromnog slona. Međutim, brojne vrste u Srbiji su ugrožene, zbog čega se često uključuju u razne propise i zakone koji ih štite. Tako je u Srbiji Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva zaštićeno 2.633 divljih vrsta, od čega ih je preko hiljadu strogo zaštićeno, što znači da su te vrste izrazito ugrožene, specifične za neko malo područje ili stanište ili od međunarodnog značaja. Među strogo ugroženim životinjama najbrojniji su beskičmenjaci, ali navedene su i mnoge druge životinjske vrste kojima preti izumiranje“, kažu iz WWF.

Ističu da su uzroci tome brojni.

„Ljudi menjaju planetu u skladu sa svojim potrebama, što dovodi do urbanizacije, deforestacije, uništavanja i defragmentacije životinjskih staništa. Klimatska kriza, prekomerna eksploatacija i zločini protiv prirode isteruju brojne životinje iz njihovih staništa i dovode ih na ivicu egzistencije.“

Iako je, nažalost, broj ugroženih životinja u Srbiji preveliki da bismo ih sve nabrojali, iz WWF izdvajaju neke od njih.

Mrki medved

Mrki medved je u prošlom veku gotovo nestao s našeg područja – postojalo ih je svega nekoliko desetina. Međutim, rad na njihovoj zaštiti doveo je do povećanja njihove brojnosti, a Srbija je jedinstvena u Evropi jer je nastanjuju pripadnici tri populacije mrkih medveda – dinarsko-pindske, karpatske i balkanske.

Mrki medved je izuzetno snažna i inteligentna životinja koja živi samotnjačkim životom i veoma je osetljiv na prodor ljudi na njegovo stanište. Iako se u principu boji ljudi, manjak hrane i staništa dovodi ga u naseljena mesta, što može da ga dovede u sukob s lokalnim stanovništvom. Uz to, često ga ugrožava i krivolov.

Ris

Ris je predivna mačka koja simbolizuje ceo naš region. U Srbiji je zastupljen evroazijski ris, čija se populacija pomalo stabilizuje, ali njegova egzistencija i dalje nije potpuno osigurana. Najveće pretnje su mu uništavanje i defragmentacija staništa, s obzirom na to da je ris samotna životinja kojoj je potreban velik prostor. Donedavno je veliko pitanje bilo da li će uopšte opstati u našem regionu zbog izuzetno malog broja preostalih jedinki, ali programi reintrodukcije osigurali su povećanje populacije risa u regionu i u državi. Naravno, takvi programi su dugački i nesigurni procesi na koje utiče mnogo faktora, a prilikom kojih je važno očuvati prirodne genetske karakteristike populacija koje već naseljavaju neko stanište. Pomoću njih, populacije se pomalo obnavljaju, ali osiguravanje budućnosti ovoj mački zahteva još puno truda, kažu iz WWF.

Orao krstaš

Orao krstaš jedan je od simbola Srbije i nalazi se na našem grbu. Na globalnom nivou smatra se ranjivom vrstom, a kod nas je kritično ugrožen sa svega nekoliko gnezdećih parova. Intenzivna poljoprivreda, seča šuma i zamiranje pašarenja ostavilo je orla krstaša bez mesta za gnežđenje i uzrokovalo manjak hrane.

Sledeći izuzetno važan uzrok njegove ugroženosti je trovanje. Vrlo često se dogodi i da ljudi otrovom pokušavaju da kontrolišu grabljivce. Nakon što neka životinja bude otrovana, na nju mogu da naiđu ptice grabljivice poput orla krstaša, koje se hrane lešinama i na taj način umru u mukama. Trovanje je neselektivna i nedopuštena metoda kontrole grabljivaca jer pravi značajnu štetu ne samo životinjama, nego posledično i svima nama.

Uz to je važno napomenuti i nenamerno trovanje pesticidima. Nesavesna upotreba pesticida često ugrožava upravo orlove krstaše jer pesticidi završe u životinjama koje su plen za ovog grabljivca. Nakon što pojede takvo otrovano meso, orao može završiti kobno.

Češljugar

Ptice pevačice, kao što su češljugar, zelendur i čižak strogo su zaštićene vrste čiju predivnu pesmu možemo da čujemo svakog jutra. Međutim, njihove populacije se smanjuju, najčešće zbog nezakonite trgovine. Upravo zbog lepog glasa, krivolove se i drže u zatočeništvu, dok se češljugar prodaje i u severnoj Italiji i Malti jer se tamo konzumira kao delikates. Vrlo verovatno je da ste ih videli na lokalnoj pijaci, samo toga niste svesni.

„Važno je znati da je njihovo nezakonito prodavanje kažnjivo i potrebno ga je prijaviti, što je obaveza svakog od nas. Nezakonita trgovina divljim vrstama češća je nego što mislimo, a Evropa je jedno od najvećih tržišta na svetu. Izuzetno je opasna, ne samo zbog neopisive štete koju čini za životinje koje se krijumčare i prodaju, nego i jer se na neku teritoriju na taj način mogu uvesti invazivne vrste i proširiti zoonoze.“

Jesetre

Jesetarske vrste smatraju se jednim od najvrednijih riba Dunava. U prošlosti je njihov izlov osiguravao sredstva mnogim ljudima jer ih je bilo u izobilju. Međutim, danas se jesetre teško pronađu, a veliki broj jesetarskih vrsta na je na ivici egzistencije, dok su neke čak i nestale u Dunavu, kao što je atlantska jesetra. Uzroci ovoga su prekomeran ribolov, uključujući izlovljavanje ilegalnim alatima (npr. strukovi), presecanje migratornih puteva, gubitak i uništavanje staništa za razmnožavanje, zagađenje vode i nezakonita trgovina njihovim mesom i kavijarom. Jesetre postoje na ovoj planeti mnogo duže od nas, još od vremena dinosaurusa, ali moguće je da ćemo upravo mi biti ti koji će dovesti do njihovog nestanka.

„Jedan od najvećih uzroka ugroženosti svih navedenih životinja su upravo zločini protiv divljih vrsta. Između ostalog, kod nas su najzastupljeniji nezakonit lov i ribolov, trovanje, ubijanje i zlostavljanje životinja, nedozvoljena trgovina i krijumčarenje. Iako se o ovoj temi na nacionalnom nivou ne govori u dovoljnoj meri, ovi zločini su vrlo zastupljeni, a njihove posledice su ozbiljne za planetu i ljude.“

Kako bi osvestili zastupljenost i ozbiljnost zločina protiv prirode i osigurali veći broj uspešno procesuiranih kažnjivih dela, WWF sprovodi SWIPE projekat kojem je glavni cilj da obeshrabri i na kraju smanji kažnjiva dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavku ugroženog evropskog biodiverziteta i zdravlja ekosistema u 11 evropskih zemalja.

WWF Adria je s tim ciljem objavila Nacionalni izveštaj o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Republici Srbiji koji sadrži prikaz zakonodavnog i institucionalnog okvira zaštite divljih vrsta u Srbiji, analizu podataka o zločinima protiv divljih vrsta, kao i skup preporuka i mera za unapređenje sistema zaštite divljih vrsta u Republici Srbiji.

BONUS VIDEO: Svetski dan životinja: Umemo li da se brinemo o njima?

Komentari

Svi komentari (0)