"Napravio sam firmu koja vredi 12 milijardi, a nisam završio fakultet. Svoj proizvod nikad nisam probao i to sa debelim razlogom"

„Neki ljudi imaju neodoljivu želju da odu u svemir. Ja imam neodoljivu želju da stvorim stvari koje omogućavaju drugima da odu u svemir,“ kaže Bek, 47.

Piter poreklom sa Novog Zelanda osnovao je Rocket Lab 2006. godine, bez fakultetske diplome ili ikakvih veza u svemirskoj industriji. Danas, njegova kompanija sa sedištem u Long Biču, Kalifornija, ima tržišnu vrednost od 11,9 milijardi dolara (stanje u sredu popodne), uz desetine uspešnih lansiranja raketa — što je čini jednom od najbrže rastućih aeronautičkih kompanija na svetu.

Bekovo bogatstvo procenjeno je na 1,3 milijarde dolara, prema podacima magazina Forbes iz novembra. Džef Bezos i Ričard Brenson, dvojica drugih milijardera sa svemirskim kompanijama, već su otišli u svemir. Ali Bek insistira da ga to ne zanima, navodeći jednu od osobina koja mu je pomogla da uspešno izgradi svoju kompaniju: „zdravu dozu paranoje.“

Izvršni direktor Rocket Lab-a kaže da je izrazito angažovan tokom planiranja i pripreme misija kompanije, a njegova opsesija detaljima bila bi previše distraktivna da bi mogao da se opusti i uživa u svemirskom putovanju. Kaže da ima „toliko poštovanja“ prema astronautima, posebno onima s inženjerskim obrazovanjem, koji razumeju opasnost svemirskog putovanja, a ipak se odlučuju na taj podvig.

„Samo bih razmišljao o svim sigurnosnim faktorima na ventilima i strukturama ispod mene,“ kaže Bek. „Tako da mislim da mi to uopšte ne bi bilo prijatno... Postoji retka grupa ljudi koja to može da izvede, a ja, nažalost, nisam jedan od njih.“

„Nikad ne reci nikad“

Bek nije potpuno averzan prema riziku. Kaže da mu je prilično ugodno preuzimanje velikih rizika, sve dok ulog nije potencijalno opasan po život.

Osnivanje Rocket Lab-a bilo je veliki rizik, s obzirom na Bekovo neiskustvo. Godinama kasnije, kada je kompanija lansirala svoju prvu raketu Electron, „bili smo

samo] oko 92% sigurni da će sve biti u redu,“ kaže Bek. Taj pokušaj nije dostigao orbitu zbog tehničkog kvara, ali rešavanje problema otvorilo je put za buduća uspešna lansiranja.

„Morate preuzimati rizike,“ kaže on. „Ako ne preuzimate rizike, nema ni nagrade".

Bekov savet za sve u radnom okruženju: Identifikujte rizike koje smatrate vrednim preuzimanja, a zatim učinite sve što možete da ublažite njihove potencijalne posledice pre nego što ih preuzmete. To podrazumeva mnogo istraživanja i pripreme za svaki mogući ishod — dobar, loš ili nešto između — pre nego što odlučite da delujete, kaže on.

Šire gledano, Brenson deli sličan stav o preuzimanju rizika. Iako je milijarder poznat po traženju uzbuđenja — skakanju s visine od 120 metara sa kazina, prelasku okeana u balonu na topli vazduh — odlučno tvrdi da je ključ njegovog uspeha u proračunatosti tih rizika.

„Uvek sam verovao u zaštitu od negativnih ishoda, razmišljajući o tome šta bi moglo poći po zlu i kako ograničiti štetu,“ rekao je Brenson prošlog meseca za Forbes. „To je pametan način za pristup riziku. Istovremeno, poverenje u instinkt je ključno. Ako se nešto čini ispravnim, čak i kada su šanse teške, verujem da treba ići na to.“

Bek, međutim, ostaje analitičan kada je u pitanju ulazak u raketu i odlazak u svemir. „Nikad ne reci nikad,“ kaže on. „Gledajte, uradio bih to ako bih morao. Ako bi moj život zavisio od toga...

ali] ako to radite iz uživanja, to mi se čini kontraproduktivnim.“