Korona nam je pokazala da smo mnoge mogućnosti i navike shvatali zdravo za gotovo i naučila nas da je zdravlje ipak veoma bitno. Sa sobom je donela razne teškoće i neprijatne trenutke, usamljenost, otuđenost, ali i povećanu svest o bitnim temama. Iako još uvek nije pobeđena, život se makar delimično vraća u normalu, a sa tim dolaze i nova pravila, odnosno zapovesti…
Lična higijena i socijalna distanca su među glavnim temama prethodne godine i ostaće bitne. Nakon što smo godinama grlili i ljubili porodicu i prijatelje bez bojazni, sada smo prinuđeni da smanjimo kontakte na minimum. Da li su zagrljaj i poljubac uvek neophodni ili je dovoljno i rukovanje? Ko je s kim u kontaktu, naročito u toku sezone gripa? Sva ta pitanja odjekivaće nam u glavama i ubuduće, pišu na sajtu City magazine.
Pročitajte još:
Mnogi su počeli da rade od kuće i tako izgubili fizičku distancu između radnog mesta i doma. To je kod nekih izazvalo lenjost i izgovore da ne rade, a kod drugih maničnu posvećenost poslu i sindrom „samo još ovo da završim“. Sada je prelazni period gde neko ide u kancelariju, a neko ne, ali je važno da napravimo razliku između radnog i slobodnog vremena – zarad psihičkog zdravlja.
Udobnost je dobra i nije loše povremeno biti lenj, ostati kod kuće i udovoljiti sebi na razne načine. Ali život, onaj pravi, odvija se napolju, među ljudima i zahteva kontakte. Pre svega zahteva akciju i pokret jer našem telu ne prija pasivnost na duže staze, a našem umu je monotonija katastrofalna. Zato treba praviti planove i koristiti sve prilike koje se pružaju.
Karantin i rad od kuće uslovili su da mnogi povećaju kilažu i izgube mišiće od neaktivnosti. Vežbanje u kući nije loše, ali kada se uporedi sa trčanjem, vožnjem bicikla, plivanjem i odlaskom u teretanu, to ipak nije to. Fizička forma je jako bitna, a ona utiče i na sveukupno stanje organizma – bolji san, normalan apetit i generalnu smirenost. Stres između ostalog dolazi od odsustva fizičke aktivnosti, a telo će vam biti zahvalno ako radite na njemu.
Ne, ovo ne znači da treba da se prejedate, već da budete svesni svakog zalogaja i uživate u njemu. Hrana treba da donosi radost i ispunjuje nas, jer tako nećemo da preterujemo. A ta svest i uživanje u nečemu ne odnosi se samo na hranu, već i na svako drugo iskustvo, ma koliko nam „obično“ delovalo. Jednostavno, dišite punim plućima.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar