Pas udomljen iz azila posle 683 dana: Njegova reakcija je neprocenjiva

Jenki je u Saginaw Animal Care & Control stigao kao pas lutalica. Više od godinu dana zaposleni su brinuli o njemu dok konačno nisu pronašli njegove prethodne vlasnike. Međutim, sreća je bila kratkog daha – porodica s malom decom više nije imala prostora za njega, pa se Jenki vratio u azil. Tamo je proveo još gotovo jednu celu godinu.

Iako je bio krupan, što je kod nekih posetilaca izazivalo nelagodnost, Jenki je uvek bio razigran i veseo. Bio je najduže zadržani pas u azilu otkako tamo radi šefica Rejčel Horton. Zaposleni i volonteri svakodnevno su mu posvećivali pažnju – redovno su ga vodili u šetnje, igrali se s njim, vodili ga na izlete i činili sve da mu dani budu što ispunjeniji.

„Mislim da su ga neki ljudi izbegavali jer je bio snažan i pomalo trapav, što ih je plašilo, ali u suštini – on je bio pravi meda“, rekla je Horton za Newsweek.

Sve se promenilo kada se prijateljica jednog od volontera odlučila da Jenkiju pruži dom. Vest je izazvala talas sreće i olakšanja među zaposlenima – ne samo zato što je konačno udomljen, već i zbog toga što redovno dobijaju lepe vesti o njegovom novom životu.

Na dan kada je odlazio iz azila, svi su se okupili da mu kažu zbogom. Jenki je koračao hodnikom sa ponosom, okružen ljudima koji su ga voleli, grlili, aplaudirali mu i poželeli mu sreću. Snimak tog dirljivog trenutka objavljen je na Fejsbuk stranici azila i brzo osvojio srca publike.

„Njegova reakcija bila je neprocenjiva. Kao da je znao – to je to. Skočio je prema izlazu kao da tačno zna gde ide“, prisetila se Horton.

U azilu postoji lepa tradicija – svaki pas koji bude udomljen dobija posebnu ogrlicu ili maramu, kao i paketić s poklonima. Inače se oproštaju prisustvuje samo nekoliko ljudi, ali za Jenkija se okupio ceo tim.

„Svi smo želeli da budemo deo tog trenutka. Svi smo želeli da mu kažemo zbogom“, kaže Horton.

A kako se Yankee snalazi u novom domu? Prema rečima Rejčel – savršeno. „Opustio se, obožava maženje, penje se na kauč... ponaša se kao da je oduvek bio tamo.“