"Ovo leto ću dugo pamtiti" - sastav na koji svi prevrću očima

Po povratku s letnjeg raspusta đake obično dočeka pismeni iz srpskog u kojem će opisati kako su proveli leto. Najčešće s naslovom tipa: "Ovo leto ću dugo pamtiti", na koji i oni koji su odavno završili školovanje prevrću očima jer su i sami mnogo puta pisali na istu temu i uvek je dilema oko toga koja su zapravo ta iskustva koja je poželjno podeliti za visoku ocenu.Mada se očekuje neko lično, učenici (a verovatno još više njihovi roditelji) ovih dana masovno pretražuju na Guglu stranice koje bi mogle da im ponude primer jednog takvog sastava.Jedan smo našli na stranici Moje dete, za koji se navodi da je prilagođen učenicima starijih razreda osnovne škole i da se "savršeno uklapa u teme u kojima se opisuju događaji koji su u srcima dece ostavili neizbrisivi trag". Prenosimo vam ga u celini i nadamo da će vam biti od koristi.

"Ovo leto ću dugo pamtiti"

Bio je kraj juna. Škola se završila i raspust je konačno mogao da počne. Sada kad su ocene zaključene, mogu da odahnem i lepo uživam u predstojećim mesecima. Sunce je obećavalo da će svako dete biti najmanje u kući, a najviše napolju, igrajući se i misleći samo na lepe stvari. Priroda je bila drugačija, osećala se vedrina, plavetnilo, zelenilo i živahnost, a vazduh je bio naročito poseban. Osećao se dolazak jula.Početak jula dočekala sam kod tetke na Kopaoniku. Čini mi se da Kopaonik nije lep samo zimi nego i leti. Očaravalo me je kako leto ume da vlada prirodom i potpuno je izmeni. Belina i sjaj koji se mogu primetiti tokom zime zamenila je gusta, jako zelena trava, a drveće koje stvara bajkovit pejzaž odahunlo je pod sunčevim zracima. Na Kopaoniku sam provela desetak dana. To su bili dani puni odmora, šetnji, a najviše upoznavanja prirode. Čudila bih se svakom kutku prirode koji sija na suncu, a do pre nekoliko meseci nije se mogao ni razaznati pod snežnim nametima. Brat i ja smo zajedno sa tetkom bili pravi mali istraživači. Ja sam se oduševljava prijatnoj svežini i vazduhu, svakoj biljci i bubici koju smo videli.Noći su pomalo hladne, ali prijaju naspram gradskih vrućina. Uveče bismo brat i ja smišljali na koje načine ćemo uživati u zimi, onda kada Kopaonik obuče svoj prepoznatljiv kaput. Dugo u noć naše priče bi dobijale takav smisao da bismo na trenutke poželeli da jul zamenimo hladnim decembrom. Onda bi nas tetka podsetila da je vreme da spavamo, ali je umela i sama da se priključi našim maštanjina ili da tako verno i slikovito opisuje njeno detinjstvo na bajkovitom Kopaoniku.Nekoliko dana nakon što sam se vratila sa Kopaonika usledilo je pakovanje kofera i pripreme za odlazak na more. Ove godine moru sam se radovala više nego i jedne godine do sada. Vrućine u gradu su velike, zato sam bila nestrpljiva da osetim hladnu morsku vodu i prepustim se onome čemu najviše volim – plivanju. Kuma Jana koja je krenula sa nama takođe voli da pliva, te smo nas dve najviše vremena provodile u vodi. Svakodnevno bismo ronile i sakupljale školjke, a ponekad smo umele i da potpuno zaboravimo na sve i da plivamo tako daleko, da bismo se kasnije uplašeno smejele i vraćale natrag razmišljajući šta će nam roditelji reći. Ipak najviše od svega, Jana i ja smo volele da uveče šetamo pokraj plaže i pričamo, smejemo se, šalimo. Toliko smo se divile lepoti mora uveče, kad je voda mirna i nema talasa. Dani provedeni na moru bilo su pravo uživanje. Lepota jula polako je prolazila, ali vreo avgust tek je dolazio. Ovaj deo respusta sam provela kod bake i deke na selu, uživajući u mirisima i zvucima koji se samo na selu mogu osetiti. Veći deo dana sam provodila u društvu dva nova psa koja sam dobila na poklon od bakine sestre i koji su bili uvek raspoloženi za igru.Nakon boravka na selu, dani su mi prolazili uglavnom kod kuće, sa porodicom, čitajući knjige, gledajući filmove i odlazeći na bazen. Pred sam kraj leta posetile su me sestre iz Nemačke, te sam nekoliko prelepih dana provela u njihovom društvu. Uživala sam pokazujući im lepote grada, pogotovo parkove i šetališta koja su bila prepuna ljudi. Nakon njihovog odlaska ostalo je tri dana do početka nove školske godine. Imala sam utisak da mi je raspust trajao nedelju dana, a ne dva meseca. Međutim, ovo leto bilo je jedno od najzanimljivijih. Činilo se da su sve dešavanja samo smenjivala, te nijedan dan nije bio dosadan. Ovo leto ću dugo pamtiti i to najviše po osmehu, sreći, šalama, uživanju na suncu i u prirodi, druženju i vedrini.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram