0
Zmije u Srbiji sve više viđaju u kućama, dvorištima, dečjim kolicima...
Izgleda da je ponovo došlo to doba godine kada, pored lepog vremena i uživanja u prirodi moramo i da se pričuvamo, jer ne smemo zaboraviti da je ovo i period zmija. Stanovnici Čačka koji poslednjih par nedelja muku muče sa opasnim gmizavcima svakako su se uverili u ovo, te su se sa njima neretko susretali ispred kućnog praga, u dečijim kolicima, dok ni ujedi nisu izostali.
Zmije ove godine nisu dangubile, pa su tako već u februaru počele da stvaraju probleme ljudima, kada je urađena prva intervencija „lova na zmije“, i to u podrumu seoske kuće u Vranju. Ipak, situacija je sada tokom vrelog talasa dosta dramatičnija i zmije se češće viđaju, te je i interesovanje za njih veće, i sve zanima koja mesta trenutno treba da zaobilaze, koje su mere zaštite, kao i kako da razlikujemo otrovne od neotrovnih vrsta…?
Kako za „Blic“ objašnjava jedan od najpoznatijih zmijolovaca u Srbiji i predsednik udruženja „Poskok“ Vladica Stanković, pojava koju imamo u Čačku ovih dana nagoveštava da su možda u blizini tog mesta radovi koji su učinili da zmije napuste svoje leglo i dođu pred ljude, dok ne treba zaboraviti ni to da je trenutno vreme njihovog parenja.
„Nije nikakava novina da ljudi češće viđaju zmije u doba njihovog parenja, kada su i same zmije manje zainteresovane za ljude i opasnost od njih, pa im lakše i prilaze. Takođe, i radovi, kao i bilo koje podrhtavanje tla mogu da navedu ove gmizavce da se uznemire, napuštaju svoja legla, te su i tada dosta vidljivije“, govori Vladica.
Stručnjak za zmije objašnjava i to da se u većini slučajeva kada odlazi na intervencije, na kraju ispostavi da se samo radi o povećanom strahu ljudi i panici koja je, kako kaže Vladica, svakako neosnovana i bespotrebna, a nastaje usled neznanja ljudi, te navodi koje su to vrste opasnih zmija koje imamo u Srbiji.
„Mi u našoj zemlji imamo tri vrste otrovnih zmija – šarke, poskoke i planinske šargane. Najotrovniji su svakako poskoci koji se viđaju gotovo na svim nadmorskim visinama. Druge po toksičnosti su šarke, i njih je moguće videti samo na 600 metara nadmorske visine, dok planinski šargani ne mogu da se vide svud, a i nisu toliko otrovni kao ostale dve vrste“, istakao je Vladica.
Još jedna česta nedoumica kod ljudi jeste i ta kako razlikovati otrovnicu od neotrovne vrste, odnosno kad smo u opasnosti, a kada nema mesta panici? Prema Vladičinim rečima, karakteristike na telu zmije dosta nam mogu u tome pomoći.
„Otrovne zmije imaju rog na glavi, dosta su kratke, najviše 70-80 centimetara, šare im idu u „cik-cak“, zdepaste su i imaju takozvane „mačkaste“ oči. S druge strane, neotrovne zmije su dosta duže, mogu da narastu i preko dva metra i imaju okrugle zenice, poput naših. Jedina za koju ljudi nikada nisu sigurni da li je otrovna ili ne jeste smukulja, koja dosta podseća na šarku, a u stvari je bezopasna“, navodi Vladica.
Zmijolovac se ovom prilikom osvrnuo i na poznate metode ljudi koji, kako bi se zaštitili od zmija ili ih oterali od svojih kuća koriste sodu bikarbonu ili neka druga slična sredstva, te objasnio da iste ne daju nikakve rezultate, jer prilikom otvaranja kesa ili eventualnih padavina dolazi do isparenja sredstva, te se njegov efekat gubi.
Iako su se mnogi od nas sa ujedima zmija susretali samo u filmovima, Vladica je objasnio koliko su ti koraci zaštite koje smo „tamo“ viđali merodavni, kao i šta je nakon ujeda zmije neophodno uraditi.
„Prvi korak je svakako prisebnost. Zatim, mesto na kom je ubod treba istisnuti, i to su ona dva uboda koja se vide na koži. Ne treba koristiti nikakav alkohol ili neko drugo sredstvo, već samo vodu. Jako bitna stavka jeste i ta da, ukoliko smo udaljeni od zdravstvenih ustanova, nekome bliskom javimo našu lokaciju, ukoliko se desi da nam pozli, pa se onesvestimo“, ističe Vladica.
Pročitajte još:
Dodaje da je svakako najbolje otići do zdravstvene ustanove i tamo primiti protivotrov, koji je u našim domovima zdravlja jedino efektan protiv uboda od tri zmije otrovnice koje imamo u zemlji, odnosno šarke, poskoka i planinskog šargana, dok je i bitno da ga nikako ne dajemo sami sebi, da ne bi došlo do alergijske reakcije, već samo od strane stručnih lica.
Svestan da je informisanost naših građana o zmijama slabo, Vladica sa svojim udruženjem „Poskok“ već uveliko organizuje predavanja na kojima deci, ali i starijima govori o manje poznatim informacijama o ovim gmizavcima, a sve kako bi se velika panika ljudi čim ugledaju zmiju, bilo da je otrovna ili ne, umanjila.
Takođe, Vladica je objasnio i sam značaj koji zmije imaju po naše okruženje, kao i da to da bi trebalo da izbegavamo da ih ubijamo ukoliko se sa njima susretnemo.
„Nakon svih intervencija koje obavim, zmije iz urbanih sredina vraćam u prirodno stanište, i nikada ih ne ubijam, jer su one jako bitne za celokupan eko-sistem, dok ne treba zaboraviti ni koliko je njihov otrov potreban u medicinske svrhe“, zaključio je Vladica Stanković.
Pored Vladice Stankovića, zmijama u Srbiji bavi se i Dejan Bisenić, poznat i kao šaptač zmijama, a koji se sada, tokom najezde zmija takođe jedan od traženijih čoveka u Srbiji, a koji se već 20 godina bavi ovim poslom.
Poslednji u niz zanimljiv poziv koji je Dejan dobio stigao je iz Čačka, gde je zmiju dužu od metra pronašao u kolicima deteta. Kako Dejan za „Telegraf“ objašnjava, to nije nimalo čudno jer zmije više od svega na svetu vole mleko, i ako ga negde osete, tu će se sigurno sakriti.
„Kad osete mleko ili ga kod bebe namirišu, njih će to privući. Zato se dešavalo da ih ljudi zateknu ne samo u kolicima, već i u dečjim krevecima i ispod kreveca“, objašnjava Dejan i apeluje na ljude da, ukoliko se susretnu sa zmijama, ne diraju ih, jer one imaju samo jedan princip, navodi on – „ne diraj me, ne diram te“.
BONUS VIDEO: Skriveni biser prirode u srcu Srbije – vodopad Veliki Buk
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
