Novo psihološko istraživanje pokazuje ko će postati ateista

Lifestyle 05. okt. 202107:31
Podeli:
Molitva
Novo psihološko istraživanje predviđa ateizam kod odraslih

Šta određuje ko će verovati u Boga, a ko ne i zašto je ateizam odličan za teorije o tome kako religioznost funkcioniše?

Prema novom istraživanju objavljenom u Social Psychological and Personality Science, ljudi koji su odrasli u kući sa malo ispoljavanja vere verovatno će biti ateisti. Studija pokazuje da je kulturni prenos – ili njegov nedostatak – snažniji prediktor verske neverice od drugih faktora, kao što je pojačano analitičko mišljenje, piše Psypost.

„Istraživači su predložili gomilu različitih teorija o tome kako religioznost funkcioniše, zašto je imamo i slično. Mislim da je ateizam idealan način za procenu ovih teorija. Oni imaju tendenciju da predviđaju zaista različite stvari o tome šta bi trebalo da se odnosi na ateizam “, objasnio je Vil Džervais, viši predavač psihologije na Univerzitetu Brunel u Londonu.

Za studiju, Džervais i njegove kolege ispitali su reprezentativan uzorak od 1.417 stanovnika SAD -a. Istraživanje je uključivalo skalu natprirodnih verovanja, koja procenjuje stepen u kojem ljudi drže natprirodna uverenja i zamolila učesnike da jednostavno naznače da li veruju u Boga. Učesnici su takođe završili psihološke procene sposobnosti zauzimanja perspektive, osećaja egzistencijalne sigurnosti, izloženosti verodostojnim znakovima religioznosti i refleksivnog naspram intuitivnog kognitivnog stila.

PROČITAJ JOŠ:

Oni čiji su roditelji negovali svoja verska uverenja, poput odlaska na verske službe ili slavljenje određenih praznika, su u manjem procentu bili ateisti.

„Važnost prenesene kulture i kulturnog konteksta (u kom ljudi odrastaju) kao prediktora da li imamo veru ili ne – ne sme se preceniti. Zajedno, ovaj rad sugeriše da ako pogađate da li su pojedinci vernici ili ateisti, potrebno je da znate kako su se njihovi roditelji ponašali “, napisali su istraživači u svom članku.

Učesnici sa refleksivnim kognitivnim stilom učenja bili su skloniji ateizmu, dok su oni sa boljim sposobnostima za sagledavanje iz svake perspektive bili nešto skloniji verskom uverenju. Istraživači nisu otkrili značajnu vezu između egzistencijalne sigurnosti i verske neverice.

„Mnogi ljudi (posebno ateisti) vole da govore o tome kako ateizam potiče od racionalnog, kritičkog mišljenja. Ovaj rad se pridružuje drugim nedavnim istraživanjima u otkrivanju da ovo nije baš tačno “, rekao je Džervais.

Najbolja procena je da se razvijanje ateizma uglavnom svodi učenje o kulturi – odnosno na specifične znakove kojima smo tokom odrastanja bili izloženi, kao i tome koliko iskreno oni oko nas veruju u Boga. Jednom kada se ti kulturološki inputi uzmu u obzir, lična potreba i težnja za analizom vere i kritičkim razmišljanjem o istoj – su prilično mali deo slagalice.

***

Bonus video: Paolo Koeljo – Najčitaniji pisac modernog doba

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Instagram

Komentari

Vaš komentar