Neočekivana, ali vrlo efikasna metoda za uspavljivanje: „Zaspala sam već nakon drugog slova“

Mnogima je taj osećaj dobro poznat - ležite u krevetu, umorni, ali san nikako ne dolazi na oči i samo se molite da što pre zaspite. Pogledate na mobilni a tamo stoji "3:00" - samo četiri sata pre nego što morate da ustanete za posao.

Upravo takvo iskustvo opisala je novinarka Daily Stara, Fiona Kalingam. Iako je bila fizički iscrpljena i učinila sve po pravilima, poput izbegavanja ekrana i kofeina, san joj jednostavno nije dolazio na oči.

"To se i meni dogodilo prošle sedmice, i to četiri noći zaredom, kada bih konačno zaspala tek oko šest ujutru", piše Fiona. "Razlog je bio prilično jasan - nisam mogla da zaustavitmi misli koje su se rojile čim bih spustila glavu na jastuk."

Četiri noći bez sna i jedno neočekivano rešenje

Fiona piše kako joj borba s povremenom nesanicom nije strana, ali rešenje je pronašla pete noći, kada se setila saveta doktora Amira Kana. U videu koji je nedavno podelio na svom Instagram profilu, dr Amir je podelio tehniku zvanu "kognitivno mešanje".

To je metoda koja vašem mozgu poručuje da je "sigurno zaspati". Dr Amir savetuje da to može biti dobra alternativa brojanju ovaca i da odlično funkcioniše ako je vaš mozak previše aktivan da bi vam dopustio da zaspite.

"S obzirom na to da sam u prošlosti isprobala bezbroj različitih metoda za uspavljivanje, od tehnike disanja '4-7-8' do progresivne relaksacije mišića, moram priznati da je kognitivno mešanje jedna od najjednostavnijih - ona čije sve korake mogu da zapamtim bez proveravanja", navodi Fiona, a prenosi Net.hr.

Kako funkcioniše kognitivno mešanje

Ukratko, koraci su sledeći: prvo zamislite neku reč, po mogućnosti s raznolikim slovima. Za svako slovo te reči morate smisliti drugu reč koja počinje tim slovom i vizualizovati sliku te reči u svom umu. To radite sve dok ne iscrpite reči za to slovo, a zatim prelazite na sledeće. Ako niste zaspali do kraja prve reči, pokušajte s drugom. U svom videu dr Amir je kao primer koristio reč "krevet". Novinarka Fiona Kalingam odlučila je da isproba.

"Iz nekog razloga, prva reč koje sam se ja setila bila je 'košarka'", piše ona. "Bila sam iznenađena koliko sam reči na slovo 'K' uspela da smislim. Još je više iznenađujuće bilo to što su neke reči bile prilično apstraktne, što ih je činilo težim za vizualizaciju. 'Krevet' je bio moj prvi izbor, podstaknuta savetom dr. Amira, zatim 'kugla', a onda 'kobasica', pa 'krivo'. Nastavila sam sa slovom 'K' još neko vreme, odlučna da ne priznam poraz."

Na kraju je prešla na slovo 'O'.

"Tu sam pomislila na 'oblak', 'orao', 'opasnost' i 'osmeh'. Ali negde usput zaista sam zaspala. Ne sećam se da sam uopšte razmišljala o slovu 'Š', što mi govori da sam morala da utonem u san nakon samo dva slova", svedoči Fiona. "Gotovo se čini smešnim - izgubiti toliko noći sna da bi rešenje bilo ovako jednostavno."

Naučna pozadina metode

Kognitivno mešanje popularizovao je kanadski istraživač Luc P. Beaudoin pre više od deset godina, kada je objavio rad o tome kako ono što je nazvao "serijsko raznoliko zamišljanje" može pomoći pri spavanju. Kognitivno mešanje nastoji da replicira misaone procese osoba koje lako zaspe oponašajući raspršene obrasce razmišljanja nalik snu koje oni obično doživljavaju pre nego što utonu u san.

Beaudoinovo istraživanje identifikuje dve kategorije razmišljanja povezanih sa spavanjem: insomnolentne misli (koje sprečavaju san) i prosomnolentne (koje podstiču san). Insomnolentno razmišljanje obuhvata aktivnosti poput brige, planiranja, uvežbavanja i razmišljanja o teškoćama. Prosomnolentne misli, s druge strane, uključuju razmišljanje koje vam može pomoći da zaspite, poput vizualizacija nalik snu.

Kognitivno mešanje deluje tako da odvraća pažnju od insomnolentnog razmišljanja. Ono pruža miran put za vaš zaposleni um i može ublažiti teskobu povezanu s nesanicom. Čin "mešanja" između različitih misli oponaša način na koji vaš mozak prirodno prelazi u stanje sna, proizvodeći nepovezane slike i kratke scene, poznate kao hipnagogičke halucinacije.

Kada potražiti pomoć lekara

Stručnjaci navode da prosečnpj odrasloj osobia treba između sedam i devet sati sna noću. Deci je potrebno devet do trinaest sati, dok bebama treba dvanaest do sedamnaest sati. Iako su tehnike poput ove izuzetno korisne, važno je znati kada je problem ozbiljniji. Prema zdravstvenim smernicama, trebaoi bi da posetite lekara ako vam promena navika spavanja nije pomogla ili ako imate problema sa spavanjem mesecima.

Problemi sa spavanjem sve su učestaliji zbog stresa i užurbanog načina života, a nedostatak sna može imati ozbiljne posledice na fizičko i psihičko zdravlje. Zato je važno uspostaviti redovnu rutinu spavanja i stvoriti opuštajuće okruženje - mračnu, tihu i prohladnu sobu. Jednostavni trikovi mogu pomoći, ali za hronične probleme uvek je najbolje potražiti stručni savet.