0
Kod Nemaca je vrlo jasno povučena granica između radnog i slobodnog vremena, a "Feierabend" koncept je drži na mestu.
Reč „fajerabend“ („Feierabend“) je nastala kao složenica reči „Feier“ što znači „proslava“ i „Abend“ što znači „veče“, a kako bi obezbedila ravnotežu između poslovnog i privatnog života.
„Fajerabend ima dva značenja. Prvo, to je trenutak kad završite s poslom za taj dan, onaj dobar osećaj. Drugo, to je deo dana između posla i odlaska na spavanje“, objasnio je za BBC Kristof Štengel, 41-godišnji programer iz Berlina.
Pročitajte još:
I svi u Nemačkoj poštuju „fajerabend“ koncept – mada su često stereotipizirani kao vrlo vredni i efikasni radnici, Nemci vrlo vode računa o svom privatnom vremenu u načinima na koje ga koriste. Tačno se zna kad se radno vreme završava i kako se provodi slobodno vreme. Zna se i kako se provodi vikend, zato ga vrlo pažljivo planiraju (inače dane vikenda i praznike zovu „Feiertage“ – danima za odmor ). To važi i u aktuelnoj situaciji, kad su mnogi počeli da rade od kuće – „fajerabend“ pomaže da se granica između poslovnog i privatnog ne zamuti.
Tako Nils Bakhaus (34), koji radi kao savetnik za istraživanje i politiku nemačkog Saveznog instituta za zaštitu na radu, svakog dana u 17.00 obuva patike, seda na bicikl i kreće na svoje „lažno putovanje s posla“, koje je sastavni deo njegovog dana i kad radi od kuće.
Ipak, „fajerabend“ nije nova „fora“ – nekad su crkvena zvona označavala je kraj poljoprivrednih radova za taj dan i početak večernje molitve i opuštanja.
Pročitajte još:
„Kasnije, u vreme industrijalizacije, pitanja kako se svakodnevno nositi sa vremenom postala su problematična za sve veći broj ljudi zbog novih vrsta poslova i promenljivih uslova rada. Fabrički radnici i zaposleni u trgovini borili su se za kraće radno vreme i, samim tim, odmore poput fajerabenda ili vikenda“, kaže istoričarka dr Karolin Rothodž. Dodaje da je početkom 20. veka uobičajena ideja bila da se ‘slobodno vreme’ koristi za regeneraciju tela i uma. „Radno i slobodno vreme zamišljeni su kao dve strane iste medalje. Adekvatno korišćenje slobodnog vremena čini čoveka sposobnim za ponovni rad i čak poboljšava njegovu produktivnost“.
Na taj način je ovaj koncept takođe povezan sa vrlo kapitalističkim mentalitetom da kompanije dobijaju veću produktivnost, ako radnicima omoguće jasan period odmora nakon posla.
„Morate da se odmorite posle posla, sutradan nećete imati dodatno vreme. Stres i oporavak idu jedan za drugim, to je kao ritam tela“, kaže Bakhaus.
Pa, svakako zvuči kao zdrav ritam.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
