Erupcije ove veličine u prošlosti su izazvale nagle klimatske promene i kolaps civilizacija.
Naučnici veruju da postoji šansa za veliku vulkansku erupciju u ovom veku koja bi mogla dramatično da promeni klimu u svetu i dovede milione života u opasnost.
Kada je u januaru vulkan Hunga Tonga–Hunga Ha’apai eruptirao u Tihom okeanu, eksplozija je bila toliko ogromna da je cunami pogodio obale Japana, Severne i Južne Amerike, a država Tonga je pretrpela štetu koja je jednaka petini svog ukupnog BDP-a.
Analiza ledenih jezgara na Grenlandu i Antarktiku koju je uradio tim na Institutu „Niels Bohr“ u Kopenhagenu otkrila je da postoji mogućnost da nas zadesi vulkanska erupcija jačine 7 – koja bi mogla biti 10 do 100 puta veća od one zabeležene u januaru.
Erupcije ove veličine u prošlosti su izazvale nagle klimatske promene i kolaps civilizacija.
Jedan od vodećih britanskih vulkanologa upozorio je da je svet, nažalost, nepripremljen za takav događaj.
Majkl Kesidi, vanredni profesor vulkanologije na Univerzitetu u Birmingemu, rekao je za Nature: „Ne postoje koordinirane akcije, niti velika ulaganja, da bi se ublažile globalne posledice erupcije velikih razmera. Ovo treba da se promeni.“
Kesidi je zaključio da NASA i druge agencije dobijaju stotine milijardi dolara za finansiranje planiranja ‘planetarne odbrane’,odnosno sprečavanja da asteroid ili drugi kosmički projektil udari u zemlju.
Međutim, ne postoji globalni program posvećen zaštiti od devastacije koja bi mogla da se dogodi nakon vulkanske erupcije velikih razmera – nešto za šta je stotine puta veća verovatnoća da će se desiti nego što su udari asteroida i komete zajedno.
Poslednja erupcija magnitude 7 dogodila se 1815. godine u Tambori u Indoneziji, ubivši više od 100.000 ljudi za nekoliko dana, ali su posledice osetili milioni širom sveta.
Vulkan je izbacio ogromne količine pepela u vazduh da je 1815. postala poznata kao ‘godina bez leta’, jer je prosečna temperatura na Zemlji pala za jedan stepen.
Ovaj negativan uticaj na globalnu klimu izazvao je široko rasprostranjene neuspehe useva u Kini, Evropi i Severnoj Americi, dok su kiše i poplave izazvale širenje kolere širom Indije, Rusije i mnogih drugih azijskih zemalja.
Kesidi je rekao da bi u današnjem daleko naseljenijem, slična erupcija sada mogla da ubije nebrojen broj ljudi i da dovede u zastoj globalne trgovinske rute, izazivajući divlje skokove cena i nestašice na drugom kraju sveta.
Profesor je zamolio svetske vlade da povećaju sredstva za planiranje katastrofa i praćenje potencijalnih pretnji od erupcija, posebno jer se povećava verovatnoća erupcija velikih razmera usled porasta nivoa mora i topljenja ledenih kapa.
Samo 27 odsto vulkanskih erupcija od 1950. izmereno je seizmometrima prema Kesidiju, koji je takođe rekao da možda postoje stotine ili hiljade uspavanih vulkana čije lokacije još ne znamo.
„Po našem mišljenju, nedostatak investicija, planiranja i resursa za odgovor na velike erupcije je nepromišljen“, izjavio je Kesidi i dodao: „Diskusije moraju početi sada.“
***
Bonus video: Snimak erupcije vulkana iz drona
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare