0
Najviše običaja se odnosi na decu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu koji je u narodu poznat kao Petrovdan.
Sveti Petar, prvi biskup Rima, bio je apostol, učenik Hristov, za koga se veruje da mu je Hrist dao ključeve nebeskog carstva. Hrišćansko učenje govori da je car Neron naredio da se Petar razapne na krstu. Smatrajući se nedostojnim da bude raspet kao njegov učitelj, Petar je tražio da ga razapnu sa glavom nadole.
Svetog apostola Pavla takođe je ubio car Neron, ali s obzirom da je bio rimski državljanin, nisu ga razapeli već su mu odrubili glavu istog dana kada je ubijen i Petar. U narodu se veruje da Sveti Petar čuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda), pišu Novosti.
Za Petrovdan se vezuju mnogi narodni običaji.
Jedan od njih je da uoči Petrovdana najstariji ukućanin ubere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Svaki cvet nameni po jednom ukućaninu te ih pobode u zemlju na mesto gde ih niko neće dirati.
Na sam dan praznika, dok još niko od ukućana nije ustao, domaćin odlazi da pogleda cvetove – onaj ukućanin čiji cvet stoji pravo biće zdrav, kome je klonuo biće bolešljiv, a ako je nekome uvenuo, taj će umreti, navodi Espresso.
Rasprostranjeno je i verovanje da na ovaj dan Sveti Petar deli deci jabuke na onom svetu, pa se veruje da pre Petrovdana ne treba jesti ovo voće. Mnoge majke, koje su izgubile decu, ranije nisu jele jabuke pre ovog praznika jer su se bojale da njihovo dete zbog toga ne dobije jabuku na onom svetu.
Jabuke su simbol Petrovdana od davnina – predstavljaju mir i slogu među ljudima. Zato se na ovaj praznik poklanjaju jabuke deci, prijateljima, komšijama, voljenim osobama, a pravi se i kolač koji se naziva „petrovača“. U pripremi ovog kolača mogu zajedno učestvovati roditelji i deca.
Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.
U nekim krajevima Srbije, na Petrovdan se pale lile od ušene kore breze ili trešnje. Verovalo se da se tom vatrom privlači dobro zdravlje.
Još jedan stari i zanimljiv običaj jeste sađenje pšenice na Ivanjdan, da bi na Petrovdan devojka predvidela svoj ljubavni put. Ukoliko bi pšenica pukla i njene klice bi se savile u obliku prstena, to bi značilo da će uskoro upoznati svoju ljubav.
Na Petrovdan ljudi odlaze u hramove na liturgiju, a dan se provodi u miru, molitvi, ljubavi i radosti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
