Najveće misterije Srbije koje i dalje nije lako objasniti

Srbija je zemlja bogate i burne istorije i raznolikog folklora, a u našu kulturu su utkane razne legende i narodna verovanja. Zato ne čudi što se za različite lokalitete u našoj zemlji vezuju brojne tajne i neobjašnjivi događaji, a pojedine ni nauka ne može tako lako da objasni.

Žrnov na Avali

Serija Senke nad Balkanom podsetila nas je na priču o drevnom gradu Žrnov koji se nalazio na Avali, tamo gde je danas Spomenik neznanom junaku.Priča o Žrnovu kreće još iz vremena kada su ove prostore naseljavali Kelti. Upravo su Kelti na tom mestu na Avali sagradili prvo naselje. Nakon Kelta Rimljani tu podižu strateški važno utvrđenje koje je trebalo da kontroliše prilaze rudnicima na Avali. Kasnije, tokom srednjeg veka, Srbi podižu pravi srednjovekovni grad koji nazivaju Žrnov. Kada su Turci zauzeli Beograd, Žrnov je izgubio svoj strateški značaj,  a pretpostavlja se da je u 18. veku napušten.Ipak, Žrnov je tokom vekova dosta sačuvan sve do 1934. godine kada je dinamitom potpuno uništen. Najveća misterija i jeste odgovor na pitanje zašto je srušen Žrnov. Kralj Aleksandar I Karađorđević je 1934. godine naredio da se Žrnov sravni sa zemljom i uklone svi ostaci. Plan je bio da se na tom mestu, na najvišem vrhu Avale, podigne Spomenik neznanom junaku po nacrtu Ivana Meštrovića.A koje tajne je krio Žrnov? Zašto je tek tako morao biti uništen? Da li se ispod Avale i dalje nalaze tajni prolazi nastali mnogo vekova ranije? To su samo neka od pitanja i misterije vezani za Žrnov.

Rtanj

Skoro savršen oblik piramide, neobična energetska polja, sličnosti sa majanskim i egipatskim piramidama, brojni podzemni tuneli, magnetna polja koja deluju isceljiteljski.… Razne priče ispredaju se o poreklu ove planine.Mnogi veruju da geometrijski pravilni oblici nisu slučajnost, a pojedini idu toliko daleko da misle da poreklo Rtnja nije sa ove planete. Postoje priče da je čak i čuveni Artur Klark, pisac naučne fantastike, smatrao da se u planini krije piramida koja je delo vanzemaljske civilizacije. Zato i ne čudi što je 2012. godine, kada je bio najavljen smak sveta, veliki broj stranaca pohrlio ka Rtnju, verujući da će se tako možda spasiti od apokalipse.Osim toga, za Rtanj se vezuju i legende poput one o blagu bogate jevrejske porodice Minh. Naime, na najvišem vrhu Rtnja, Šiljku, nalaze se ruševine nekadašnje crkve – kapele Svetog Đorđa. Nju je sagradila Greta Minh 1934. godine u čast pokojnog muža Juliusa Minha, tadašnjeg industrijalca i vlasnika rudnika uglja u podnožju Rtnja. Materijal za izgradnju crkve dopreman je do vrha na magarcima, a u igradnji u učestvovalo oko 1.000 radnika. Međutim, crkva je minirana i rušena u više navrata jer postoji verovanje da je ispod zakopano blago.

Vršački krugovi

U njivama u blizini sela Vatin u opštini Vršac primećeni su ogromni koncentrični krugovi. Iako tu postoje jako dugo, sa zemlje se ne primećuju. Međutim, snimci iz vazduha pokazuju savršene krugove.

Mnogi su ovu misteriju povezali sa vanzemaljskim civilizacijama, a snimci zabeleženi dronom podsećaju na scene iz naučno-fantastičnih filmova. Ipak, verovatnije je da ih je sagradila ljudska ruka. Smatra se da su nastali još u praistoriji, mada se tačan period ne može sasvim precizno odrediti. Jedna od teorija je da su, slično Stounhendžu, služili kao neka vrsta kalendara i svetilišta.Pretpostavlja se da su prastanovnici ovih prostora iz središta krugova posmatrali izlazak sunca u odnosu na Vršačke planine. Velika arheološka ispitivanja tek predstoje, što budi nadu da će ona rešiti ovu mističnu pojavu.

Drevni dodekaedar iz Jagodine

U Zborniku radova Narodnog muzeja u Beogradu objavljen je rad prof. dr Miroslava Vujovića koji je posvećen retkom i misterioznom, ali i fragmentovanom, predmetu od bakarne legure iz rimskog perioda. Radi se o dodekaedru, pravilnom dvanaestostraničnom poliedru, čija namena još uvek nije razjašnjena. Ovaj se, jedini predmet sa teritorije Srbije, danas čuva u Zavičajnom muzeju u Jagodini.Fragmentovani dodekaedar je dospeo u muzej u Jagodini tokom 2006. godine. Reč je o slučajno otkrivenom, nažalost, delimično očuvanom predmetu. Prema rečima pronalazača, predmet je pronađen u blizini starog groblja u selu Deonici kod Jagodine.Ovaj pravilni dvanaestostranični poliedar imao je kružne otvore na petougaonim stranama i ukrase u vidu koncentričnih krugova.Među istraživačima različitih oblasti (arheologija, matematika, astronomija) postoji naučna rasprava koja je njihova namena mogla biti. Do sada je poznato stotinak misterioznih dodekaedara, od kojih ima nekoliko celih i bolje očuvanih. Uglavnom su nalaženi u rimskim provincijama u Galiji, Britaniji, Nemačkoj, a samo jedan potiče iz Mađarske. Međutim, u oblasti Mediterana, iz nepoznatih razloga, oni izostaju. Budući da je najveća koncentracija dodekaedara u zapadnim provincijama Rimskog carstva, to je neke autore navelo da preispitaju njihovo poreklo i da ih dovedu u vezu sa Keltima.Dodekaedri su datovani u period II i III veka, ali i u IV vek. Pronalaženi su u različitim kontekstima - u vilama, na nekropolama, u okvieu vojnih logora, u svetilištima...Dodekaedri su vekovima interpretirani različito - da predstavljaju svećnjake, merne instrumente (npr. merenje prečnika kovanog novca) ili čak astronomske ili geodetske instrumente, ali i da su služili kao delovi kompleta za igru, ukrasni ili kultni objekti sa simboličnim prikazom univerzuma, piše Nacionalna geografija.Što se tiče rimskog dodekaedra iz Zavičajnog muzeja u Jagodini, to je izuzetno zanimljiv i jedinstven primerak sa teritorije Srbije. Autor je u svom radu istakao koliko je značajan jer predstavlja najistočniji nalaz tih predmeta s prostorom Rimskog carstva. Njemu je, po tipu, najsličniji primerak iz Bone, kao i onaj koji se još od 1862. godine čuva u Arheološkom muzeju u Zagrebu,a pronađen je u Austriji.

Rimski bunar

O podzemnom gradu ispod Beograda postoji mnogo teorija i legendi, a jedna od najpopularnijih je ona o Rimskom bunaru.Rimski bunar se nalazi na Kalemegdanu u blizini Pobednika. Nemojte da vas njegov naziv zavara, jer Rimski bunar nisu izgradili Rimljani već Austrijanci, i to u periodu 1717. od 1731. godine. Ipak, na tom prostoru su nekada bile smeštene rimske legije i vrlo je moguće da su oni gradili nešto slično današnjem bunaru. Rimski bunar nije čak ni klasičan bunar, već je bliže cisterni. Danas je on velikim delom uređen turistički lokalitet, pa možete se spustiti niz 200 stepenica i doći do njega. Dubine je 51 metar i dno se nalazi ispod nivoa Save.Brojne legende se vežu za Rimski bunar, poput one da je rimski bunar pupak sveta kroz koji je mitski junak Orfej silazio u Had. Postoje i legende da se na dnu bunara nalazi i veliko blago, a da se oni koji su hteli da ga pronađu nikad nisu vratili.Misteriozne i zlokobne priče pominju brojna mučenja i smrti koje su se desile u Rimskom bunaru. Te strašne priče navele su i samog Alfreda Hičkoka da prilikom posete Beogradu poseti i Rimski bunar, koji mu je kasnije navodno bio inspiracija,, pišu na sajtu Kompas kaže Srbija.Tu je i legenda da postoji tunel od Rimskog bunara, pa sve do Zemuna i kule Gardoš koji ide ispod Save. Arheolozi to nisu nikad dokazali, ali verovanje i dalje živi.

Lagumi ispod Tašmajdana

Pored laguma ispod Kalemegdana, postoje priče o tunelima i pećinama i u drugim delovima Beograda. Ono što svakako nije misterija je da je ispod Tašmajdana pećina starosti osam miliona godina. Nije do kraja istražena i dostupna, mada je još od doba Turaka, pa sve do Drugog svetskog rata služila kao sklonište i neka vrsta magacina. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su u lagumima Tašmajdana sagradili pravi podzemni grad u koji je moglo biti smešteno oko hiljadu ljudi.Postoje priče da su lagumi ispod Beograda dugi više desetina kilometara i da povezuju različite delove grade, ali šta se u njima sve krije, ostaje misterija.BONUS VIDEO: Reportaža o Bosanskim piramidama u Visokom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=reportazavisoko2aj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3559242"]