Gledanje kroz objektiv foto-aparata je fascinantno iskustvo, a to najbolje znaju fotografi kojima polazi za rukom da zabeleže velike istorijske trenutke. Neki od njih osvojili su Pulicerovu nagradu koja se dodeljuje za najbolju dokumentarnu novinsku fotografiju. Pogledajte neke od najmoćnijih fotografija svih vremena iza čijih kadrova stoje još moćnije priče.
Dok fotografija pruža samo jedan deo nekog događaja, priče koje stoje iza njih mogu nam reći mnogo više.
Sve ove fotografije osvojile su Pulicerovu nagradu i sve izazivaju snažne emocionalne reakcije, ističu kritične istorijske događaje i otkrivaju neke manje poznate činjenice.
Virdžinija Šau bila je na pecanju sa svojom porodicom u leto 1953. kada je bila svedok nesreće na jezeru Šasta u Kaliforniji. Kabina kamiona je skliznula preko mosta na reci Pit. Imala je foto-aparat kod sebe i odmah je snimila zastrašujući trenutak.
Na sreću, vozača i suvozača su na sigurno izvukli drugi vozači koji su se slučajno tu našli, uključujući Virdžinijinog muža. To iskustvo i herojski napori spasilaca su ovekovečeni, a fotka je objavljena u nekoliko časopisa pre nego što je dobila Pulicerovu nagradu 1954.
Malo je događaja koji su potresli svet kao što je atentat na predsednika Džona F. Kenedija u Dalasu 1963. godine. Egzekucija njegovog ubice Lija Harvija Osvalda zabeležena je na filmu. Robert Hil Džekson, fotograf Dallas Times Heralda, bio je u podrumu zgrade policije i suda u Dalasu, odakle je želeo da isprati transport Osvalda do mesta gde će biti zatvoren.
Uprkos tome što je Džeksonov ugao gledanja neko malo zaklonio, uspeo je da snimi kako je vlasnik noćnog kluba Džek Rubi pucao na Osvalda. Ova fotografija nagrađena je Pulicerovom nagradom 1964. godine.
Jasuši Nagao, fotograf novina Mainichi Shimbun, bio na zadatku u prepunoj sali u Tokiju. Publika je očekivala političko obraćanje i ništa više. Ipak, sve se promenilo u trenu.
Ogorčeni desničarski student Otoja Jamaguči popeo se na binu vitlajući samurajskim mačem, kojim je probio stomak i srce predsednika Socijalističke partije Inedžira Asanume kad je počeo da govori.
Neki prisutni fotografi nisu mogli da vide napad zbog podijuma, ali Nagao je reagovao u trenutku i snimio je Asanumin šok i Jamagučijev besni izraz lica. To je zaista snimak koji se pravi jednom u životu i koji zaslužuje priznanje – i dobio ga je 1961. u vidu Pulicerove nagrade.
Kako je nastala čuvena fotografija poznata pod nazivom „Poljubac života“?
Fotograf Roko Morabito vozio se po Džeksonvilu na Floridi kad je ugledao radnika kog je udarila struja i koji je očigledno visio sa stuba. Roko je brzo uhvatio trenutak pre nego što je pozvao hitnu pomoć. Čovek u nesvesti je ubrzo spasen, a drugi radnik se popeo da mu pruži reanimaciju usta na usta. Tada je Roko dobio snimak koji mu je doneo Pulicerovu nagradu.
Na ovoj fotografiji evidentan je bol koji prati gubitak deteta, a roditelji koje vidite su okrivili sebe za nesreću koja se desila.
Kada je ova fotografija snimljena 2. aprila 1954. godine, porodica Makdonald je upravo shvatila da se njihov 19-mesečni sin Majkl udavio tokom surfovanja na Hermosa Biču u Kaliforniji.
Fotografija je nazvana „Tragedija pored mora“, a snimio je Džon L. Gont, fotograf Los Anđeles Tajmsa, koji je brzo pojurio na lice mesta sa svojim foto-aparatom da ovekoveči bolan trenutak. Odbor za Pulicerovu nagradu Grantu je dodelio nagradu 1955.
Evo slike koja će nekoga uznemiriti. Da li je žena preživela skok iz zapaljene zgrade? Odgovor je da. Fotograf Arnold Hardi ušao je u istoriju kao prvi amater koji je osvojio Pulicerovu nagradu. Tada 26-godišnji Arnold zabavljao se sa prijateljima kada je naišao na hotel „Winecoff“ koji je zahvatio požar, a u kojem su gosti pokušavali da se spasu skačući sa prozora. Hardijevu pažnju privukao je vrisak Dejzi Makumber koja je padala. Verovalo se da je poginula, ali naknadno se saznalo da je čudom preživela.
Kada je dvogodišnji Alen Viver počeo da zuri u policajca Morisa Kulinana na procesiji u kineskoj četvrti, sigurno nije imao pojma da će njegov gest obožavati milioni ljudi u decenijama koje dolaze. Radoznalog malog dečaka ovaj policaja je sprečio da odjuri u masu ljudi i povredi se. Ovu fotografiju zabeležio je fotograf Washington Daily Newsa Vilijam S. Bil kao simbol nevinosti detinjstva.
Bilova fotografija se izdvojila među ostalim prijavljenim za Pulicerovu nagradu i žiri ju je odmah odabrao kao pobedničku.
Drugi svetski rat bio je na pola puta 1943. za SAD, a jedan od vojnika, potpukovnik Robert Mur vratio se kući nakon 16 meseci na forntu. Uspešno je vodio svoj bataljon u Severnoj Africi i za svoju hrabrost je i odlikovan.
Fotograf Erl Banker iz Omaha World-Heralda strpljivo je čekao više od jednog dana na stanici da Robertov voz stigne kako bi mogao da uhvati dirljivu sliku ponovnog susreta američkog vojnika sa njegovom ženom i sedmogodišnjom ćerkom koja jeca.
Na fotografiji njegovo lice nije prikazano i to je bila neka vrsta ode svim ratnim herojima koji su se vratili kući.
Nakon atentata na Martina Lutera Kinga mlađeg, u Atlanti su održane dve sahrane, a fotograf Moneta Slit mlađi bio je tu da snimi događaj za Eboni Magazine.
Fotografija koja se urezala u pamćenje ljudi je ona na kojoj je Koreta Skot King, udovica Martina Lutera Kinga koja u naručju drži Bernis, svoju mlađu ćerku.
Godine 1969, kada je slika dobila nagradu za dokumentarnu fotografiju, Pulicerov žiri je opisao da prikazuje „snagu žene, utehu deteta i njeno dostojanstvo pred dubokom, ličnom tugom“.
Potonuće broda „Andrea Doria“ je dokaz da čak i mašine prave greške. U julu 1956. sudarila su se dva broda uprkos predviđanjima radara o bezbednoj plovidbi kroz maglu. Najveći deo štete zadobio je italijanski brod „Andrea Doria“, koji je imao zapanjujuće veliku rupu.
Hari Trask, snimatelj The Boston Travellera, bio je tamo sledećeg dana da prisustvuje poslednjim trenucima pre nego što je brod potonuo. Henri je bio toliko odlučan da fotografiše ovaj brod koji tone da je lebdeo iznad Andree u malom avionu, snimivši seriju od 16 snimaka samo devet minuta pre nego što je brod nestao pod površinom vode i tako je nastalo Pulicerovo remek-delo iz 1957. godine.
Kontroverzne slike donose Pulicerovu nagradu, a to je bio slučaj sa fotografom J. Rosom Bomanom. Novinar je izveštavao o rodezijskom ratu 1977. za Associated Press, gde je snimio delikatne slike.
Pulicerov odbor je rekao da one prikazuju „jedan deo gadnog rata – položaj crnih zatvorenika koje je zarobila vojska Rodezije“. Nagrada za dokumentarnu fotografiju bi mu izmakla jer je vlada Rodezije zaplenila veći deo njegovih filmova. Međutim, uspeo je da sakrije tri rolne. Imao je 23 godine kad je dobio nagradu, te je Boman najmlađa osoba koja je ikada dobila nagradu.
Ne može se zaustaviti fotograf koji je odlučan da snimi sliku vrednu priznanja. Kao što besna morska pena nije mogla da spreči Henrija Traska da snimi potopljenu „Doriju“, tako ni Pol Vatis ne bi dozvolio da bezbednosna ograničenja ili fizička nelagodnost ometaju njegovu šansu za sjajnu fotografiju.
Njegovi „Ozbiljni koraci“ nagrađeni Pulicerovom nagradom, su snimak bivšeg američkog predsednika Dvajta Ejzenhauera i tadašnjeg predsednika Džona F. Kenedija 1961. godine, odmah nakon neuspele kubanske invazije koju su uglavnom finansirale SAD. Iako je tog dana nastalo mnogo fotografija njih dvojice, ovo je bila jedina koja je zaista predstavila težinu stvari i srdačnost između oba predsednika. A još interesantnije je da je Vatis ovaj snimak napravio krišom.
Među mnogim fotografijama Maksa Desfora o Korejskom ratu posebno je izuzetna ona koja prikazuje izbeglice kako prelaze slomljeni most i koja je osvojila Pulicerovu nagradu 1951.
Desfor je pratio Korejski rat zajedno sa američkim trupama 1950. godine i imao je ogroman portfolio. Ove slike su prikazivale patnju i živote ratom razorenih žrtava, vojnika i izbeglica. Ova konkretna prikazuje Severnokorejce kako prelaze ledenu reku Taedong držeći se za slomljene stubove i šine oštećenog mosta. Slika zaista prikazuje tešku ljudsku situaciju tokom rata.
Kad god izbije rat, većina ljudi želi da što pre pobegne od haosa. Nažalost, ova vijetnamska porodica 1966. godine našla se između kamena i nakovnja, a majka četvoro dece odlučila je da preuzme stvari u svoje ruke.
Porodica je uhvaćena kako prelazi reku kako bi stigla na sigurno, a Kjoiči Savada je u tom trenutku imao kod sebe svoj aparat i tako je nastala legendarna fotografija.
Aeromitinzi su puni spektakularnih prikaza avionskih vratolomija koje može da izvede vrlo mali broj pilota. Malo je reći da su ove vratolomije komplikovane i opasne.
Godine 1950. Bil Krouč, fotograf Oakland Tribune-a, snimio je incident koji je pokazao rizik ovih aeromitinga. Dva aviona su se za dlaku mimoišla, što je dovelo do jednog od najzanimljivijih trenutaka tog dana. Pilot u manjoj letelici je brzo reagovao i poleteo naopačke i tako sprečio smrtni ishod. Iskreno rečeno, trenutak je bio srceparajući, ali slika je spektakularna.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar