Najlepši običaji na Đurđevdan: Ako uradite ovo dobićete i ljubav i bogatstvo

Đurđevdan, dan kada obeležavamo smrt velikomučenika Svetog Đorđa, praznuju i pravoslavci i katolici prema svom kalendaru. U Srbiji ga proslavljamo 6. maja, smatra se da je na četvrtom mestu po broju slavara, a posle Božića praznik sa najvećim brojem običaja.

Umivanje posebnom vodom

Domaćica dan ranije priprema posebnu vodu za umivanje. Po verovanju, ona pomaže da privučemo ljubav i blagostanje. U nju stavlja razno prolećno bilje, a dobro je i dodati dren i zdravac. Na kraju se spušta i "čuvarkuća", prvo ofarbano jaje od Uskrsa. Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – da budu zdrava kao dren, devojke – da se momci grabe oko njih, stariji – da budu zdravi, domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana…

Kupanje pre izlaska sunca i valjanje u bilju

Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Negde su se mladi ljuljali na drenovom drvetu, „da bi bili zdravi kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, „da bi im kosa rasla kao žito“. Posebno je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice itd.), kojim se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu u kojoj će se kupati, ili se po njemu valjaju…

Đurđevdanski uranak

Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu na „đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ti priliku se pripremi jelo i piće; obavezno se peče jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne. Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.

Narodna verovanja

Pre Đurđevdana ne treba brati ili mirisati selen, a na Đurđevdan bi bilo dobro da se uzme po jedan stručak, pomiriše i stavi se za pojas, a devojke i mlade na ogrlice ili oko vrata. Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“.Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“.Žene i devojke donesu uveče kući „omaje“ tj. vodu sa vodenice, „da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne“, kao omaja od kola, i stave u nju različito bilje a naročito selen, da prenoći, pa se ujutru njom kupaju u gradini pored selena i ostalog cveća.Za plodnost svoje stoke, kao i da bi oduzele mleko tuđoj stoci, noću neke žene vračaju (retko muškarci), gole i jašu na vratilu (obilaze oko tuđih torova). Sve to pokazuje, da je običaj veoma star.Na sličan način privlači se i poljska plodnost. Sa velikom revnošću praktikuju se i ljubavna vračanja i gatanja. Vrste gatanja i predmeti, po kojima se gata, vrlo su mnogobrojni (po hlebu, koprivama, kukavici, svinjama, rosi itd).

Kad zagrmi na Svetoga Đorđa…

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

Sveti Đorđe ubija aždaju

Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. Žena na ikoni je možda i sama sveta Aleksandra, žena koja se tradicionalno poistovećuje sa Priskom, suprugom cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTikTokPinterestInstagram