Moćna evropska zemlja u krizi, cela sela prodaju po ceni stana u Beogradu

Na severozapadu Španije, kilometri žutih prostranstava prekidani su tek pokojim selom, koje se često sastoji od samo nekoliko oronulih kamenih kuća okupljenih oko crkve. Javni prevoz tamo gotovo i ne postoji, udaljenosti su prevelike za pešačenje, a automobil je jedino sredstvo da se povežete s ostatkom zemlje. Ovo su tipični prizori onoga što je dobilo nadimak España Vacía (u prevodu "prazna Španija") jer su to delovi zemlje koje ubrzano napušta stanovništvo, piše Bloomberg.

"Prazna Španija"

Depopulacija ruralnih područja započela je još sredinom 20. veka, kada su ljudi masovno selili u gradove u potrazi za poslovima u fabrikama. Proces se poslednjih godina dodatno ubrzao, posebno u unutrašnjosti. Izveštaj Vlade pokazuje da je ruralna Španija između 2014. i 2023. izgubila 4,4 odsto stanovnika, iako je ukupna populacija zemlje istovremeno porasla za 2,6 odsto.

„Stotine sela nestaće jer mladi ne žele tamo da žive“, upozorava Juan José Manzano, suosnivač organizacije AlmaNatura, koja se bavi revitalizacijom ruralnih područja.

Ravnoteža naseljenosti u zemlji izrazito je narušena. Iako 84 odsto teritorija čine ruralna područja, u njima živi tek 16 odsto ljudi. Zbog toga što ima sve manje ljudi koji održavaju šume i livade, koje ionako sklone požarima postaju još ranjivije.

Povratak na selo

U pokušaju da se taj trend zaustavi, javne vlasti i privatni akteri nude različita rešenja. Vlada je čak osnovala posebno ministarstvo posvećeno „praznoj Španiji“. Paralelno, sve više stanovnika gradova – iscrpljenih urbanim stresom i visokim troškovima – razmatra povratak seoskom životu.

Primer dolazi iz agencije Aldeas Abandonadas, specijalizovane za prodaju napuštenih sela. Predsednica agencije Elvira Fafian primećuje porast interesa mladih Španaca i stranaca koji traže mir, pristupačnost ili jednostavno alternativu visokim gradskim hipotekama.

Prošle godine agencija je prodala selo blizu Burgosa holandskom paru za 350.000 evra. Novi vlasnici, matematičarka Maaike Geurts i njen partner planiraju da naprave eko-selo, obnove kuće i privuku zajednicu istomišljenika, prenosi Jutarnji list.

„Želeli smo da učinimo nešto dobro sa svojim novcem, a ne da ceo život provedemo pred kompjuterima“, objašnjava Geurts.

Slična priča prati Villalibado, selo napušteno više od 30 godina, koje su 2007. kupila braća Ansótegui. Njihova početna ideja bila je da obnove nekoliko kuća za penzionere, ali projekat se pretvorio u ambiciozan kompleks s restoranom, barom, bazenima i obnovljenom crkvom iz 12. veka. Selo je sada turistička destinacija za venčanja, duhovne programe i naučne skupove.

„Srećni smo što je selo opet živo“, kaže gradonačelnik Alonso Manjón, naglašavajući da je povratak života motivisao i druge meštane da ulažu u svoje kuće.

Revitalizacija Villalibada donela je neočekivane koristi i susednom Villadiegu, gradiću s 1.500 stanovnika. Posetioci iz obližnjeg sela troše novac u lokalnim kafićima i muzejima, a grad nudi ono što manjim mestima nedostaje: banke, škole, zdravstvenu negu.

Villadiego privlači i nove stanovnike, a leti gradić oživi: trgovi se pune porodicama, decom i mladima u dvadesetima, što je prizor neuobičajen za ruralna mesta u kojima stanovništvo često ubrzano stari.

Samo nekoliko kilometara dalje leži podsetnik na drugu stranu priče. Villamorón, nekad selo od 150 ljudi s gotičkom crkvom Santiago Apóstola, sada je potpuno prepušten prirodi. Kuće i groblje obrasli su korovom, a crkva je jedini trag da je tamo ikada postojala zajednica.

Nagoveštaj generacijske obnove

Jedna od najuspešnijih inicijativa je HolaPueblo, program AlmaNature koji od 2020. pomaže obiteljima da se dosele u depopulirana sela. Do sada se preselilo 85 porodica koje su otvorile nove pekare, barove, umetničke studije i radionice.

Među njima je i obitelj Padín, koja je iz Venecuele stigla u Španiju bežeći od krize. Preselili su se u Placín u Galiciji, gdje Ricardo Padín izrađuje noževe u vlastitoj radionici. Iako se suočava s teškoćama poput loše internet veze i udaljenih škola, kaže da već poznaje sve komšije i oseća da njihova prisutnost stvara „trenutnu ekonomsku aktivnost“.

I studije upućuju na blage pozitivne pomake. Prema Socijalnom opservatoriju Zaklade La Caixa, doseljenici u dobi od 20 do 39 godina čine 10 posto populacije u opštinama s manje od 10.000 stanovnika. Veruju da to nagoveštava „generacijsku obnovu“ koja bi mogla da uspori demografski pad.

Ipak, stručnjaci poput istraživača Miguela Gonzáleza-Leonarda upozoravaju da lokalni projekti sami po sebi ne mogu da promene strukturne trendove. Vlada je 2021. uložila 10 milijardi evra u borbu protiv depopulacije, dok Andaluzija nudi podršku kupcima kuća u selima s manje od 3.000 stanovnika. Ali efekti tih mera zasad su ograničeni.

„U idućim godinama neke će opštine nestati jer nedostaje ekonomske aktivnosti i resursa“, kaže González-Leonardo.