Letnji festival na Divčibarama kao savršeno bekstvo za celu porodicu

Roditelji, ljudi sa psima, parovi koji su prešli četrdesetu i dalje vole muziku. Verovali ili ne. I ne samo da je vole – vole i festivale. Problem nastaje kad sistem (ili makar komšiluk) odluči da ti ljudi više nemaju šta da traže među binama i dužim redovima za piće i palačinke.

Zato je iskrena radost sve što ovu činjenicu o roditeljima kao živim ljudima ne samo da ne zaboravlja, već duboko uvažava i nastoji da joj da da živi. MMF festival, koji se već desetu godinu održava na Divčibarama je i zbog toga toliko osvežavajuć u ovom pejzažu kulturnih i muzičkih događanja. Umesto da roditeljima sugeriše da angažuju tetku, baku ili žrtvuju jedan vikend radi "mira u kući", ovaj festival ih zove sve zajedno, uključujući i četvoronožne članove porodice. I verovali ili ne, svi taj poziv rado prihvataju.

Jer zašto ne bi postojalo mesto na kojem dete ne mora da ostane kod bake, pas ne mora u pansion koji ne voli, dok mama i tata moraju da biraju između koncerta i odgovornosti, uz opštu grižu savesti?

MMF kao alternativna dimenzija: priroda, muzika i kućice od šišarke

Ove godine, festival je preseljen u novo festivalsko jezgro, dublje u šumu, bliže centru Divčibara i, kako organizatori tvrde, još lakše se stiže do glavnih dešavanja nego do sada. S njima bi se verovatno složio i pas Dača, zvanični njuškajući simbol festivala, koji šeta, pozdravlja i fotografiše se s gostima, i letnjim i zimskim. Lično sam videla da je i najbolji učitelj u savladavanju straha od velikih pasa, čak i kod odraslih. Na desetine kilograma čiste krznene ljubavi niko ne ostaje imun. Ništa manje nije slikana ni čuvena Divčibarska ljuljaška koju je baš ekipa MMF napravila u prvim godinama festivala i ostavila kao dobar primer za ostaviti trag u prirodi na najlepši način.

Čitav program je dizajniran tako da roditelj ne mora da glumi superjunaka koji pokušava da istovremeno prati koncert, nosi ranac s rezervnim benkicama, i drži psa na povocu. Ovde, dete ima šta da radi i to više od „ajde idi se igraj se listom“. Tu je Čarobna šuma, zona sa preko 30 radionica koje kombinuju kreativnost, prirodu i... Zdrav razum. Na primer, radionica Slatka reciklaža pokazuje klincima da šišarke i plastične flaše ne moraju da završe kao otpad, već kao medvedići, zmajevi i druge reciklirane bajke. Tu su i radionice veza, lutkarstva i pravljenja kućica iz mašte, gde dete može nacrtati, izgraditi i poneti kući svoju zamišljenu kućicu (da, i s krovom od šljokica). Ponekad su scene i dirljivo smešne - majke koje sa suzama u očima puštaju prvi put svoju decu od 6, 7 ili 10 godina da se izgube u šumi, čitavih 100 metara udaljenu od njih, doduše sa vodičima, opremom i uz puno smeha i dečije vriske od uzbuđenja. Da, pogodili ste, radionica Orijentiringa. Ili je možda Potraga za blagom... Ako deca mogu da vezu planinu na platnu, mogu i roditelji da osveže svoj zaboravljeni zanat strpljenja. U svemu mogu da učestvuju sa svojim klincima ili da odu na neku samo za njih napravljenu, tipa Cuba vibes.

Ništa manje nisu idilične scene sa jutarnje joge u šumi, u kojima rado učestvuju i oni koji se vidno tu nalaze prvi put. Ne znam kako zvuči kad se opiše, ali u prirodi zaista deluje spontano, nepretenciozno, valjda što je toliko šarenoliko, uz ljubimce koji se motaju oko nogu, decu koja malo crtaju, malo gledaju šta mama radi.

Smeštaj? Imate sve opcije – osim izgovora

Divčibare su relativno blizu Beogradu, što ih čak i za jednodnevnu varijantu dolaska čini pogodnim, a nude i hotelski i apartmanski smeštaj, ali i opciju kampovanja, u kampu sada još bliže festivalu, jer su i bine preseljene u šumu. Sam kamp pod nebom u zagraljaju planine ima dobre ocene i brzo se popuni i čini se zgodnim za jedno lagano buđenje avanturizma čak i kod sredovečnih konformista.

Pod zvezdama – i ispod platna

Jedna od glavnih ovogodišnjih atrakcija je i A1 Kinoteka – prvi bioskop pod otvorenim nebom na Divčibarama. Filmske večeri u šumi? Ne, nije reklama za glamping, već stvarnost – platno, borovi, nebo, tišina. I da, prvi put u regionu – festivalska bina na solarni pogon, logično Solar. Muzika na sunce. Nemamo pojma kako će to da izvedu i jedva čekamo da vidimo kako to izgleda u realnosti.

Održivost na MMF-u nije marketing detalj već baza. Nema jednokratne plastike, koristi se višekratna ambalaža, smeće se sortira, priča o ekologiji se više živi i praktikuje nego što se o njoj priča, što je još jedna različitost u odnosu na ono što smo navikli.

S tim je u vezi i besplatan „fanki prevoz“ koji kruži Divčibarama i prevozi posetioce, smanjujući gužvu, emisiju izduvnih gasova i tradicionalnu festivalsku borbu za parking mesto.

Za koga je MMF?

Za mame i tate koji ne žele da biraju između svoje dece i svojih bendova, osećaja. Za decu koja prvi put u životu vide šišarku van YouTube-a. Za pse koji vole da njuškaju između breza dok se u daljini čuje beat. Ili gitara. Za ljude koji nisu zaboravili da festivali ne moraju biti zamor – već odmor.

Za sve koji su se nekad zapitali: A šta ako ne moram da se odričem sebe da bih imao porodicu?, MMF ima jednostavan odgovor: Ne moraš. Samo ponesi cipele za ples – i džemperak, ipak je planina.