Bolje ćete proći ako odete na more.
Opšte je poznato da su Kopaonik, Zlatibor i još par mesta u Srbiji odavno prestali da budu porodična mesta na koja svako može da ode.
Gosti koji tamo odlaze redovno se žale na račune koje dobiju jer se nekada cenovnik može porediti sa onima po najelitnijim svetskim destinacijama.
Za teleću čorbu u jednom kopaoničkom restoranu ćete tako morati da izdvojite 400 dinara, a za pasulj 600.
To i nije toliko strašno s obzirom da su cene šnicli i jela sa roštilja dva do tri puta skuplje.
Bečka šnicla je recimo 1.200 dinara dok je dimljena vešalica 1.200.
Ako želite da se zasladite, najjeftinije palačinke su 350, a baklava je 400 dinara.
Iako mnogi smatraju da je ovo „klasična krađa“, ugostitelj ima pravo da stavi cene koje želi, a poznato je i da postoje sezonski cenovnici kada neki povećaju cene i za 50 odsto.
Srbija je slobodno tržište za formiranje cena, tako da ugostitelji nisu limitirani, i imaju slobodu da sami regulišu koliko će šta da košta.
Podižući cene, mnogi ugostitelji na ovaj način pokušavaju da nadoknade sve što su izgubili tokom epidemije koronavirusa.
Ono što vi možete da uradite je da pre nego što sednete u kafić ili restoran, pogledate cene kako ne bi bilo neprijatnih iznenađenja.
***
Bonus video: Koliko vas košta izlet na Adu Ciganliju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare