Medicinska sestra otkrila da šest meseci pre smrti telo da znak da je kraj: "Ono što sam videla treba svi da znaju"

Džuli Mekfaden (41) medicinska sestra koja skoro dve decenije radi u Los Anđelesu u najboljim bolnicama, na društvenim mrežama ima milione pratilaca na kojima deli iskustva iz prakse kako bi pomogla u destigmatizaciji procesa kraja života, piše New York Post.

Na Jutjubu snimak pod naslovom ‘Zašto ne treba da se plašite smrti’, medicinska sestra objasnila je da telo ima ugrađene mehanizme koji se ‘isključuju’ pred smrt kako proces odlaska sa ovog sveta bio spokojan.

"Ne bojim se smrti i nauka stoji iza toga, naše telo nam biološki pomaže da umremo. Evo sve što sam videla i naučila kao medicinska sestra tokom godina - naše telo je doslovno stvoreno da umre’, rekla je. Otkrila je i da se tela počinju polako da se gase šest meseci pre smrti, rekavši da će osoba koja se približava smrti početi ‘manje da jede, manje da konzumira tečnost i više da spava".

"Zašto se to događa? S obzirom na to da visina kalcijuma u telu raste, osoba postaje pospanija. Biološki, kada telo zna da se približava kraju života, ti se mehanizmi isključuju, tako da osoba obično ne oseća glad i žeđ, što pomaže telu da se polako isključi".

Zatim je objasnila da je razlog zašto se smrt bližinjima čini tako teškom je taj što je naša percepcija iskrivljena prema percepciji zdrave osobe, dok u stvarnosti osoba koja umire obično ne pati.

"Vidite kroz što prolaze i s obzirom na to da nismo u telu koje umire, može se činiti stvarno zastrašujuće i bolno. Ali, kada je neko u tom umirućem telu, to je drugačiji osećaj, jer ne jesti i ne piti je prirodno".

Mekfaden je dodala da je smrt uzrokovana određenim bolestima ili povredama drugačija, jer može učiniti smrt neprijatnijom, ali umiranje samo po sebi nije bolno.

"Postoje trenuci kada bolest koju osoba doživljava može izazvati simptome i to je teže jer umire od određene bolesti, ali stvarni proces kroz koji telo prolazi da bi moglo umreti zapravo pomaže toj osobi".

Mnogo puta tokom svoje prakse i nege pacijenta koji umire nije morala da daje lekove protiv bolova jer ih nije ni bilo. Dodaje i da je sama smrt bila čak ‘utešna’ jer kada ste pred poslednjim dahom, vaše telo oslobađa endorfine.

‘Telo polako ulazi u nešto što se zove ketoza, koja oslobađa endorfine. U telu te osobe endorfini otupljuju bol, otupljuju nerve, a takođe daju toj osobi osećaj euforije, pa se oseća dobro’, rekla je, ‘Mnogo je razloga zašto se ne plašim smrti... uključujući biološke, metaboličke i fiziološke stvari koje se događaju u telu koje su me istinski utešile’.