"Bila sam dete Beograda, živela život brzo, izlazila i zbog jedne stvari se sve promenilo, pa sam se zamonašila sa 23 godine"

Mati Ekaterina Komnenić, monahinja manastira Oreškovica, imala je 23 godine kada je odlučila da promeni svoj život i zamonaši se. Rekla je da je imala život sličan kao većina mladih ljudi. Živela je u Beogradu, išla na posao, a vikende je provodila sa prijateljima, međutim u jednom trenutku je bila na prekretnici i odlučila je da svoj život nastavi potpuno posvećena veri.

"Ja sam 2007. godine došla u manastir, tako što je manastir Oreškovica bio poznat po tome što je organizovao hodočasnička putovanja u svetu zemlju. Naime, otac Dušan je bio aktivan po organizaciji hodočasničkih putovanja i ja sam se jednostavno prijavila da putujem kao civilno lice. Živela sam pre toga u Beogradu, radila sam u zdravstvu za kožne probleme i fizioterapije. Imala sam jako mnogo posla i bila sam preopterećena. Mnogo je bilo pregleda i pacijenata u toku jednog dana. Jednostavno, doživela sam prezasićenje. Meni je bio potreban neki psihički odmor", rekla je gostujući na K1 televiziji.

Njen život se iznenada promenio, iako je samo imala želju da poseti manastir i da se pomoli za svoje pacijente.

"Čula sam da postoji jedan manastir u Homolju, kod Petrovca na Mlavi, u selu Ždrelu i da se taj manastir gradi. Ja sam sebi rekla da ću da radim i da zaradim, da ću skupiti pare i da ću otići na hodočašće petneaestak dana, da ću posetiti sva ta sveta mesta, da ću se pomoliti za sve svoje pacijente i da ću se vratiti nazad na posao. To je bio plan. Međutim, na tom putovanju sam bila oduševljena. Meni se sviđao ritam bogosluženja, stilovi i načini svih mogućih manastira, njihov život iznutra, aktivan život svetog grada Jerusalima gde su ljudi mogli da budu ispunjeni noću".

Noćne liturgije u Jerusalimu su joj prijale i imala je potrebu da se moli za sve ljude koje je upoznala.

"Pošto sam ja noćna ptica, meni su prijale noćne liturgije u Hramu Vaskrsenje u Jerusalimu u ponoć. To je bila ispunjena cela noć jednog grada. Meni se dopadao taj život grada Jerusalima. Mnogo me je ispunjavao. Ja sam imala potrebu da se pomolim za sve ljude koji su dolazili sa mnom u kontakt u toku jednog dana. Osećala sam ogromno zadovoljstvo. Toliko me je to povuklo. Svaki naredni dan me je ispunjavao, da sam ja već na polovini putovanja donela odluka da ću da se zamonašim", ispričala je monahinja manastira Oreškovica.

Prisetila se i života u gradi, mada, kako kaže, nije nikada osetila duh vere u gradu koji ju je ispunjavao. 

"Ja sam bila mlada, bila sam dete ovog grada. Verovatno vas zanima kako sam živela u ovom gradu. To je duh. Osećam se isto, samo sam u dubini same sebe osetila da me u suštini više ispunjava bogosluženje kroz aktivan crkveni život koji ja nisam mogla toliko da doživim i osetim u ovom gradu. Dok sam živela u Beogradu, živela sam aktivno. Izuzetno sam volela da idem na liturgiju u Nikolajevsku ckrvu u Zemunu, onda da pretrčim ceo kej, od crkve do Brankovog mosta i nazad. Onda sam odlazila na posao, posle toga sam išla na Tašmajdan da plivam. Tu je već bilo 10 sati uveče, izlazila sam sa društvom, ali opet nisam bila ispunjena iznutra zato što sam bila energetski kapacitet, trebalo mi je više.

Prava prekretnica je bila poseta Jerusalimu, a u manastir ju je pozvao otac Dušan.

- E, kad sam videla život u Jerusalimu, da tu ima kvalitetnih noćnih manastira, gde može da se moli celu noć, mene je to povuklo jer smo mi posle, kad je mene otac Dušan pozvao u manastir, krenuli tako da živimo. Ja sam imala 23 godine. Da sam imala mogućnosti da ranije spoznam svoj život, otišla bih kao dete - kaže Mati Ekaterina Komnenić.

Manastir Oreškovica

Manastir Oreškovica nalazi se u braničevskoj eparhiji (petrovačko-mlavskom) kraju u Homoljskim planinama pored rečice Oreškovice, okružen planinskim vrhovima Sumrovcem i Vukanom.

Po narodnom predanju i istorijskim dokumentima koje imamo manastir je podigao car Lazar, a kroz istoriju više puta je rušen i iznova obnavljan. Lekovit izvor kraj manastira po predanju je sazidao knez Lazar. Taj izvor se nalazio na sedamdesetak metara severno od stare manastirske crkve.