Računanje zavisi od veličine i pasmine.
Psi su najčešći kućni ljubimci uz mačke, ali s razlogom se kaže da uzimanjem psa potpisujemo slamanje srca. Mačke mogu da žive duže od 20 godina, a psi i ne.
Trajanje života psa zavisiće od pasmine, a pokazalo se kako manje rase obično imaju duži životni vek od velikih. Slično je poznato i s čistokrvnim pasminama za koje se smatra da žive kraće od mešanaca. Ali kakve su brojke zapravo, koliko psi žive?
Biti vlasnik psa jedno je od najvećih veselja u životu. Psi su ljubimci, ali i prijatelji, pomoćnici i uteha i za sve to ne traže ništa, već samo nude neograničenu ljubav i poštovanje. Međutim, jedan od nedostataka kada ste vlasnik psa je svakako činjenica da psi ne žive dugo, pa da treba da budemo spremni na to da ćemo ih nadživeti.
Ne postoji univerzalan i tačan odgovor na pitanje koliko psi žive jer će godine života zavisiti od rase. Osim toga, na to koliko psi žive utiče i zdravstveno stanje psa, uslovi života, veličina psa i njegova ishrana, količina kretanja i nivo energije i sreće. Tako se pokazalo da je prosečno trajanje života psa kod većih pasmina oko osam godina, a kod manjih više od 11. Stoga je teško odgovoriti koliko psi žive jer se i za pasmine računa prosek, piše N1.hr.
Postoje različiti načini računanja psećih i ljudskih godina. Ljudi su oduvek želeli da znaju šta da očekuju kad je u pitanju trajanje života njihovih ljubimaca. Deo stručnjaka objašnjava da je svaka naša godina sedam psećih i to je možda najpoznatiji način računanja. Drugi deo navodi kako se prva godina računa kao jedna, a tek nakon toga po sedam godina.
Međutim, naučnici koji se bave životom pasa su došli do zaključka kako za računanje godina pasa treba gledati i njegovu težinu, odnosno, veličinu. Za početak smatraju da svi psi u naših 365 dana dožive 15 godina, nezavisno od težine. Nakon toga se smatra da je dve godine ljudskog života za sve veličine oko 24 godine života psa, tri godine oko 28, četiri oko 32 i pet oko 36. Nakon šeste ljudske godine se računanje godina psa radi zavisno od veličine psa.
Tako se smatra da psi manji od devet kilograma u ljudskoj šestoj godini imaju 40 godina, dok oni psi veći od 23 kilograma imaju 45. S ljudskim godinama se povećava i broj psećih, ali zavisno od težine. Tako, recimo, 10 ljudskih godina za male pse znači 56 godina, a za velike 66. Generalno računanje psećih godina ide po formuli da psi odrastu 15 godina u jednoj godini, devet u drugoj i po pet godina u idućim godinama.
Sada kada znamo da preračunamo pseće godine u ljudske, bitno je razumeti zašto je to tako. U prvoj ljudskoj godini se smatra da psi ulaze u tinejdžerske godine jer im se razvijaju zubi, snažni su, puni energije i postižu seksualni razvoj. S vremenom psi odrastaju i stare, a njihovi zubi se gule, manje su otporni na bolesti i češće ih razvijaju, te imaju manje energije s godinama. Naučnici i dalje nemaju jasan odgovor zašto veliki psi žive kraće od malih pasa, ali tako je u celoj našoj fauni. Velike životinje obično imaju kraći životni vek od malih.
Ako želite da znate koliko će vaš pas dugo živeti, prvo treba da izračunate njegove prave godine, da pogledate njegovo stanje i razlučiti da li u skladu s psećim godinama. Uz to, možete pogledati i koliko psi žive zavisno od rase.
Kod uzimanja psa nije neobično da želite da znate koji psi najduže žive kako biste što duže mogli da budete uz svog ljubimca. Prosečno najduže trajanje života psa je oko 12 godina, ali postojali su i izuzeci. Takav je i škotski ovčar Brambl koji je živeo u Engleskoj. Prosečan životni vek škotskog ovčara je oko 12 godina, ali mogu živeti i do 17. Brambl je preživeo punih 25 godina i 89 dana.
Blui, australijski ovčar, dugo je držao rekord.
Dok je prosečan životni vek ove pasmine oko 13 godina, Blui je živeo dugih 29 godina i pet meseci. Međutim, Brambl i Blui su nažalost samo izuzeci.
Rase koje imaju prosečni najduži životni vek su:
– čivava – od 15 do 20 godina
– džek rasel – oko 16 do 18 godina
– australijski ovčar – oko 15 godina
– pudlica – oko 18 godina
– jazavčar – oko 16 godina
– bigl – od 12 do 16 godina
– ši cu – od 14 do 18 godina
– pomeranac – oko 15 godina
– maltezer – oko 15 godina
– jorkširski terijer – oko 15 godina
– šiba inu – oko 16 godina
Važno je napomenuti da su navedene brojke o tome koliko psi žive samo prosek i da nisu univerzalne za svakog psa. Neretko se događa da neke pasmine imaju izuzetke, pa dožive vrlo duboku starost. Na to će najviše uticati njegovo zdravstveno stanje i nivo brige o psu.
Pročitajte još:
Za vlasnike pasa koji nisu ljubitelji manjih pasmina tužne su vesti da veliki psi u pravilu nemaju dug životni vek. U proseku se smatra da će pasmine teže od 30 kilograma retko doživeti više od 10 godina, a što su psi teži i veći, ta brojka se smanjuje. Smatra se kako je kod prosečne veličine psa prosečno trajanje života osam godina.
Psi s najkraćim životom su psi “stisnutih njuškica” poput mopseva ili buldoga. Reč je o psima koji su genetski stvarani kako bi bili drugačiji i posebni, a koji zbog toga imaju mnoge zdravstvene probleme, posebno s disanjem. Neretko te pasmine već u ranim godinama imaju poteškoća s kožnim infekcijama, bolestima kosti ili pojačane probleme s disanjem. Kod ovih pasmina je prosečno trajanje života psa do pet godina.
Dakle, psi s lošijim zdravstvenim stanjem imaju manje šanse za dugim životom. S obzirom na to da postoji lista pasa koji najduže žive, postoje i oni koji žive najkraće.
Ovo su psi s najkraćim životnim vekom:
– francuski buldog – oko četiri godine
– engleski buldog – oko sedam godina
– mops – oko sedam godina
– američki buldog – oko sedam godina
– haski – oko sedam godina
– bernski planinski pas – od šest do osam godina
– bokser – oko 10 godina
– nemački ovčar – oko 10 godina
– nemačka doga – od osam do 10 godina
– labrador – do 12 godina
– rotvajler – oko devet godina
– njufaundlender – oko devet godina
Kako je ranije navedeno, na životni vek psa uveliko utiče njegovo zdravstveno stanje. Da bi vaš pas što duže živeo, pazite na njegovo zdravlje i telesne promene i, ako uočite da nešto nije u redu, vodite ga veterinaru. Svim psima je potrebno mnogo aktivnosti, kvalitetne i raznolike hrane, vode, ali i ljubavi.
Psi koji žive sami, odbačeni i ostavljeni psi mogu razviti depresivna ponašanja što, kao i kod ljudi, smanjuje trajanje života. Stres i traume takođe mogu uticati na pogoršanje zdravstvenog stanja psa, pa bi bilo dobro paziti da psa štedite od takvih situacija. Volite svog psa, mentalno ga i fizički trenirajte i biće vam zahvalan do kraja svog života.
BONUS VIDEO: I kućnim ljubimcima smeta vrućina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare