Muma Paduri ili Šumska majka i dalje živi u istočnoj Srbiji, čuva prirodu, žene i decu, zavodi, ali i uništava muškarce...
„Šumska Majka je mitološko biće koja je oličenje izuzetne dobrote, ali i neizmernog zla, smatra se gospodaricom šume i zaštitnicom žena“, piše etnolog Aleksandar Repedžić i Mumu Paduri opisuje kao mitološko stvorenje koje menja oblik, a najčešće se pojavljuje kao prelepa, naga žena koja poput duha šeta šumom…
„Šumska Majka se uvek pojavljuje noću, najčešće iza ponoći. Prikazuje se kao naga žena, srednjih godina, velikih grudi, crne, duge raspuštene kose, sa dugim noktima. Ponekad je obučena u prozirnu belu haljinu. Ima jak i prodoran vrisak kojim se služi kada želi nekoga da otera, ali istovremeno ume predivno da peva omamljujući svoje slušaoce poput sire iz bajki. Smatra se da je prati topao vetrić prijatnog mirisa, a da se drveće savija do zemlje, klanjajući joj se kada prolazi. Kada ne želi da je vide, uzima ili oblik plasta sena ili se pojavljuje kao životinja“, navodi Repedžić koji je dosta izučavao vlašku magiju i verovanja koja su se do danas zadržala na istoku Srbije.
Bilo da je doživljavaju kao vešticu, vilu, boginju ili demona, Muma Paduri svakako i dalje „živi“ u tom kraju. Naime, National Geographic navodi da je čitav koncept ženstvenosti koji se i danas izuzetno neguje kod Vlahinja zasnovan na legendi o Muma Paduri koja opseda loše muškarce, a žene čuva kada je pozovu. U Timočkoj krajini žene se još ritualno okupljaju pored rečica u čast Šumske Majke i pričaju o njoj svojim ćerkama.
Slobodan Zečević u svom radu „Mitska bića srpskih predanja“ govori o Šumskoj Majci, a napominje da se u nju veruje i u Banatu.
„Kao većina demona, ona je pohotljiva, pa često zavodi mlade i lepe ljude, i to najčešće u šumi ili vodenicama. Jedan od kazivača priča kako je noću u milinu zatekao divnu nagu ženu raspletene kose i velikih grudi, koja mu se podala a zatim nestala. Kasnije ju je video u drveću. Pored toga što je gospodarica šume pripisivale su joj se i druge funkcije. Smatrala se zaštitnicom bremenitih žena, koja ih često i napada pored toga što ih štiti. Pri lečenju dece, bajalice u istočnoj Srbiji često pominju šumsku majku. Iz tekstova jasno izlazi da ona odnosi, ali i sprečava bolesti, naročito dečiji plač i nesanicu… Po verovanju, postojala je i trava šumske majke. Mislilo se da kađenje tom travom obezbeđuje nerotkinjama oplođenje. Ova bi se trava mogla naći s proleća uz gorske potoke pre nego što kukavica zakuka. Žena koja je pošla u potragu za travom nije smela da govori, morala je biti odevena u čistu odeću i lično biti ’čista’; što znači da je pre toga izbegavala plodne odnose. Ako ne ispunjava ove uslove, verovalo se da će joj trava izmaći iz ruku“, piše Zečević.
Muma Paduri ima svoju „verziju“ i u rumunskom folkloru, koji je predstavlja kao ružnu staricu koja se plaši ljudi i živi u šumama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: