"Kupila sam kuću za 1 evro, izgledala je kao najveća rupa, a sad kad mi neko dođe u goste neće da ide kući"

Sve je počelo početkom 2019. godine, kada je Tabone saznala za grad u Italiji, Sambuca di Sicilia, koji je aukcijski prodavao napuštene nekretnine po početnoj ceni od 1 evra.

U isto vreme, Tabone, koja radi kao finansijski savetnik, bila je duboko u istraživanju porodične istorije. Upravo je pronašla podatke da njen pradeda potiče iz istog sicilijanskog grada, pre nego što je započeo novi život u Americi. Podudarnost je bila "previše dobra da bi bila slučajna", pa je to shvatila kao znak da učestvuje na aukciji.

Nekoliko meseci kasnije, Tabone je postala vlasnica kuće kupljene za 1 evro. Kupila je i zgradu pored i započela veliki projekat renoviranja, angažujući lokalne radnike.

Danas Tabone (45) koristi svoju sicilijansku nekretninu kao mesto za odmor, a kaže da joj deluje kao primarna rezidencija. Kuća ima dve glavne spavaće sobe, dve sobe za goste, kuhinju sa modernim završnicama, veliku trpezariju sa galerijskim zidom fotografija, biblioteku, dnevnu sobu, saunu sa suvom toplotom i dve terase, uključujući jednu sa peći za picu i prostorom za obedovanje na otvorenom.

Ukupno je potrošila oko 475.000 dolara na svoju italijansku kuću iz snova.

Raspodela troškova

Iako su početne cene sicilijanskih nekretnina bile 1 evro, Tabone je ponudila 5.555 evra za svoju zgradu. Sa porezima i naknadama, platila je 5.900 evra da postane vlasnica.

Prvi put je posetila svoj novi dom u junu 2019. Stanje nekretnine opisuje kao "krajnje loše" – nije bilo struje, vode, krov je sadržao azbest, a pod je bio prekriven s dva metra golubljeg izmeta.

Nakon što je videla prostor, kupila je i praznu kuću pored, putem privatne prodaje sa vlasnikom, za 22.000 evra.

Spajanje dve zgrade značilo je veći budžet za renoviranje: prvobitno je planirala da potroši 40.000 evra za renoviranje 62 kvadratna metra, ali je taj iznos porastao na 140.000 evra kako bi pokrila 250 kvadratnih metara.

Do završetka renovacije u oktobru 2023. godine, ukupni troškovi iznosili su oko 425.000 evra, odnosno 446.000 dolara. Pošto je pandemija odložila projekat, imala je dovoljno vremena da ga finansira bez zaduživanja.

Jednostavno, ali značajno

Tabone je želela da njen sicilijanski dom bude mesto za odmor gde bi mogla da ugosti prijatelje i porodicu.

Njena ekipa za renovaciju prvo je napravila strukturalne promene, uključujući rušenje nekoliko zidova radi otvaranja zajedničkih prostora, nivelisanje podova između dve zgrade, dodavanje čeličnih greda za zaštitu od zemljotresa i izgradnju dve terase.

Ovo je bio njen prvi renovacioni projekat, a inspiraciju je pronašla u svom ocu, koji je bio arhitekta i preminuo kada je imala 15 godina. Kuću sada zove Casa dell’Architetto u njegovu čast.

Kaže da je želela prostor koji je "jednostavan, ali značajan," što je referenca na lik Dona Drejpera iz serije Mad Men.

Konačni rezultat je "hiljadu puta bolji" od njene prvobitne vizije. "Modern je, ali i dalje topao. Ističe sve najbolje karakteristike koje je kuća već imala," poput originalnih lukova, korita u kuhinji i jedinstvenog stepeništa.

Most između prošlosti i budućnosti

Za Tabone, njen dom u Sambuki je više od mesta za odmor. "Ova kuća za mene predstavlja most između prošlosti i budućnosti," kaže ona. "Bila je to prilika da se ponovo povežem sa očevim korenima. Ali, ona takođe govori o mojoj budućnosti jer je to nešto što sam stvorila za sebe ... gde mogu više da uživam u životu i uspostavim bolji balans između posla i privatnog života."

Tabone ne planira da proda kuću i već ju je obećala rođaku ako ona prva preminu. "Nakon toga, biće donirana selu," kaže.

Iako je uložila dosta novca u kuću daleko od domovine, Tabone kaže da je ono što je dobila zauzvrat neprocenjivo.

"Postoji pravi osećaj zajednice ovde, i mislim da su ljudi zaista srećni," kaže. Dodaje: "Počela sam drugačije da razmišljam o tome kako gradim svoj posao, možda sa fokusom ne samo na posao, već na lično ispunjenje uopšte."

Na kraju, dodaje, smatra da je "važno očuvati stare zgrade poput ove," koje se ne mogu ponovo stvoriti savremenim materijalima i metodama. "Pažnja posvećena detaljima, kvalitet materijala, sposobnost ovih zgrada da traju vekovima – to se danas jednostavno ne radi," kaže.