1
Poslednji deo slagalice priče o čoveku iz Somertona.
Profesor koji se već decenijama posvetio rešavanju jedne od najtrajnijih australijskih misterija, tvrdi da je otkrio identitet čoveka iz Somertona.
Derek Abot, sa Univerziteta u Adelaidi, kaže da je telo čoveka pronađeno na jednoj od gradskih plaža 1948. pripadalo Karlu Čarlsu Vebu, elektroinženjeru rođenom u Melburnu 1905. godine.
Policija i forenzičari Južne Australije nisu potvrdili Abotove nalaze – rekli su da će dati dodatne komentare „kada se dobiju rezultati testiranja“.
Koristeći sekvenciranje DNK, Abot kaže da su on i Kolin Ficpatrik, poznata genealogistkinja, uspeli da odgonetnu poslednji deo slagalice koja je više od 70 godina zaokupljala istoričare, amatere i teoretičare zavere.
Prošlog maja, policija Južne Australije dozvolila je Abotu da ekshumira telo čoveka iz Somertona. Profesor Abot tvrdi da su mu pramenovi čovekove kose zarobljeni u gipsanoj maski, koju je napravila policija kasnih 1940-ih dali ono što kaže da je dokaz čovekovog identiteta.
Policija je Abotu dala pramenove kose pre deceniju a kosu je godinama ispitivao tim stručnjaka za DNK na Univerzitetu u Adelaidi, koji je pružio informacije koje su omogućile Abotu i Ficpatriku da dodatno suze polje.
Do marta, Abot je rekao da je već utvrdio Vebovo ime kroz godine mukotrpnog rada na izgradnji složenog porodičnog stabla od oko 4.000 imena koje je dovelo do Veba, čiji datum smrti nije zabeležen.
„Popunjavanjem ovog stabla uspeli smo da pronađemo prvog rođaka sa majčine strane“, rekao je Abot. Uparili su DNK dobijen iz kose sa DNK testovima koje su uradili Vebovi dalji rođaci.
„To je kao jedna od onih tradicionalnih misterija koje svi žele da reše i mi smo to i uradili“, rekla je Ficpatrik, koja je istraživala druge slučajeve, uključujući nestanak Amelije Erhart 1937. i pad leta 4422 Northvest 1948.
„Osećao sam se kao da sam se popeo i da sam na vrhu Mont Everesta“, rekao je Abot u trenutku kada se DNK podudario.
Dok se čini da otkriće zatvara dosije o čoveku iz Somertona, očigledna potvrda Vebovog imena postavlja mnogo više pitanja o tome ko je on bio – i kako je umro.
To takođe postavlja više pitanja o čudnim tragovima oko slučaja, uključujući završne reči persijske pesme pronađene u njegovom džepu i ono što je izgledalo kao ratna šifra ispisana u knjizi, što je godinama podsticalo spekulacije da je on bio špijun.
Misterija o čoveku iz Somertona počela je u ranim satima 1. decembra 1948. godine, kada su posetioci plaže pronašli telo koje je ležalo na plaži Somerton u Adelaidi. Čovek je bio dobro građen, star oko 40 do 50 godina, visok 180 santimetara, imao je sivoplave oči i smeđu kosu koja je prosedela sa strane.
On nije imao lična dokumenta, a u njegovim džepovima su pronašli karte koje su sugerisale da je dan ranije otišao vozom do železničke stanice u Adelaidi i prijavio kofer u stanici za prtljag. U koferu je bila odeća sa otkinutim etiketama, a policija je u istrazi rekla da je jedan krojač mislio da je njegov kaput poreklom iz SAD.
Čovekovi otisci prstiju i fotografija poslani su širom sveta, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države i zemlje engleskog govornog područja u Africi. U pismu iz januara 1949. godine, koje je potpisao direktor FBI-ja Džon Edgar Huver, potvrđeno je da SAD nisu našle podudarnost za njegove otiske prstiju u svojim dosijeima, saopšteno je u istrazi.
Možda najzbunjujući tragovi došli su nekoliko meseci nakon što je telo pronađeno. Patolog je ponovo pregledao njegovu odeću i pronašao skriveni džep u kome se nalazio smotani komad papira na kome je pisalo „Tamam Shud“, što na persijskom znači „kraj“ ili „gotovo“.
To su poslednje reči pesme „Rubaiat“, iranskog filozofa, pesnika i matematičara iz 11. veka Omara Hajama, i istrgnute su iz knjige koja je kasnije predata policiji.
Policija je pronašla rukom ispisan broj telefona na zadnjoj korici do žene koja je živela u obližnjem predgrađu Adelaide Glenelg. Ona je navodno bila užasnuta kada su joj pokazali posmrtnu masku, iako je negirala da poznaje tog čoveka. Blizu broja telefona nalazila su se ucrtana slova za koja su neki pretpostavili da bi mogla biti tajna ratna šifra, iako su svi pokušaji da se ona dešifruje propali.
Prema Abotu, Veb je rođen 16. novembra 1905. u Futskreju, predgrađu glavnog grada Viktorije, Melburna. Bio je najmlađi od šestoro braće i sestara.
Malo se zna o njegovom ranom životu, kaže Abot, ali se zna da je kasnije oženio Doroti Robertson – poznatu kao Dof Veb.
Kada su shvatili da bi Veb mogao biti potencijalna osoba, Abot i Ficpatrik su se bacili na posao, pretražujući javne zapise u potrazi za informacijama o njemu. Proverili su biračke spiskove, policijske dosijee i pravnu dokumentaciju. Nažalost, nije bilo njegovih fotografija koje bi se vizuelno podudarale.
„Poslednji poznati zapis koji imamo o njemu je iz aprila 1947. kada je napustio Doroti“, rekla je Ficpatrik, osnivačica „Identifinders International“-a, agencije za genealoško istraživanje uključene u neke od najzanimljivijih slučajeva.
„On je nestao, a ona se pojavila na sudu, rekavši da je on nestao i da je želela da se razvede“, rekao je Ficpatrik. Oni nisu imali dece.
Ficpatrik i Abot kažu da je Robertson podnela zahtev za razvod u Melburnu, ali su 1951. godine dokumenti otkrili da se ona preselila u Bjut, Južnu Australiju – 144 kilometra severoistočno od Adelejda – uspostavljajući vezu sa susednom državom, gde je telo pronađeno.
„Moguće je da je došao ovde da je pronađe“, spekuliše Abot. „Ne možemo sa sigurnošću reći da je to razlog zašto je došao, ali izgleda logično.“
Informacije o Vebu u javnosti bacaju svetlo na misterije koje su okruživale slučaj. Otkrivaju da je voleo da se kladi na konje, što može objasniti „šifru“ koja se nalazi u knjizi, rekao je Abot, koji je dugo spekulisao da slova mogu odgovarati imenima konja.
A pesma „Tamam Shud“? Veb je voleo poeziju i čak je pisao svoju, rekao je Abot, na osnovu svog istraživanja.
Daleke 1949. godine, kada se niko nije javio da identifikuje telo, ono je balzamovano i napravljen je gips na licu čoveka, kao fizički podsetnik ko je on. Neka kosa je nehotice ostala zarobljena u gipsu i sačuvala nešto DNK, dok je ostatak njegovog tela bio zakopan.
Decenijama kasnije, 1995., Abot je čuo za slučaj i počeo da ga razotkriva.
Policija je 2011. dala Abotu da pristupi dlakama koje su bile ugrađene u masku čoveka iz Somertona, tako da su naučnici mogli da pokušaju da izvuku DNK.
Univerzitetski tim je 2012. godine izvukao DNK iz kose koja otkriva majčinsku grupu čoveka iz Somertona.
U to vreme, Abot i Ficpatrik su godinama radili na preispitivanju tragova iz njegovog tela i kofera – bilo čega što bi moglo otkriti nove detalje o slučaju.
Rekli su da su koristili forenzičku genealogiju da iskopaju podatke DNK da bi napravili porodično stablo koje je dovelo do Veba.
„Ovo je verovatno jedan od starijih slučajeva koji je rešen ovom metodologijom“, rekla je Ficpatrik. „Ova kosa nije stara samo 70 godina, već je u gipsu 70 godina.
Abot je rekao da svoje nalaze nije odneo policiji jer je vodila „paralelnu istragu“.
„Njihov protokol je da ne razgovaraju o slučaju dok svoj deo ne urade“, rekao je on. „Najverovatnije će se obratiti nama (Univerzitet Adelaide) nakon našeg saopštenja. Nalazi DNK su neosporni.“
„Zaista sam veoma zainteresovana da pomognem u rešavanju misterije kako je umro. Volela bih da vidim da je toksikologija obavljena I želela bih da saznam šta se dogodilo Doroti“, kaže Ficpatrik.
Abot kaže da su ubeđeni da su pronašli čoveka. „U bilo čemu ovakvom možete biti samo 99,999% sigurni da je to tačno“, rekao je on.
Abot se sada nada da će njihova otkrića biti javno potvrđena, a drugi će se graditi na informacijama kako bi stvorili potpuniju sliku o čoveku iz Somertona – koji se sada smatra Karlom „Čarlsom“ Vebom – ne špijunom, već čovekom koji je umro jednog dana sam na plaži, prenosi CNN.
***
Bonus video: „Planina mrtvih“ – misterija koja intrigira decenijama
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
