Ko je jeziva Baba Jaga: Lik slovenske mitologije kojim još plaše decu

O grčkoj mitologiji i te kako mnogo znamo i usred noći dobar deo nas zna ko je Prometej, a ko vlada s Olimpa. I ona rimska nam je i te kako poznata, te ne čudi kad neko spomene Junonu ili Neptuna. S druge strane, čini se da o slovenskoj mitologiji znamo najmanje.

Perun i Veles

Iako slovenska paganska religija nije bila monoteistička, ipak je postojao vrhovni bog koji se zvao Perun. Najbliži ekvivalenti iz drugih kultura bili bi Zevs iz grčke i Tor iz nordijske mitologije budući da oni vladaju nebesima kao bogovi groma i munje. Protivteža mu je Veles, bog povezan s vodama. Dok je Perun vatren i suv i vlada živim svetom iz svog utvrđenja, koje se nalazi na vrhu najviše grane Svetskog stabla, Veles je bog vezan za vode, koji vlada iz korena Svetskog stabla. On je gospodar Podzemlja i vlada carstvom mrtvih.Sam mit se sastoji od Peruna koji lovi zmijoliko stvorenje zvano Veles. Veles uspeva da ga prevari i beži pretvarajući se u razne životinje. Veruje se da je Perun odlučio da Velesa ostavi u životu i pošalje ga u podzemni svet, svet mrtvih gde mu je i mesto, piše Pun kufer.

Morena, boginja smrti

I ne samo smrti, već i žetve, čarobnjaštva i noćnih mora. Ovo čarobno mitološko biće je ćerka boginje proleća Lade, koja predstavlja ljubav, plodnost i lepotu, i Svaroga, boga vatre i kovačkog zanata.Iako je poznata kao boginja smrti, Morenina uloga može se sagledati i kroz različite faze prelaza u ljudskom životu. Ova zaštitnica podzemnog sveta označava kraj fizičkog života za smrtnike na Zemlji, a njena smrt označava kraj zime i simboliše ponovno rađanje proleća, koje predstavlja boginja Lada. Morena je višeslojna figura budući da spaja zimu i smrt s ponovnim rađanjem prirode i tako simboliše različite cikluse ljudskog života kao i plodnost koja je s njim povezana.

Rusalka (vila)

Svi znamo da su vile predivna i idealizovana bića, ali u slovenskoj mitologiji pogled na njih je nešto drugačiji. One su tu zapanjujuća, ali demonizovana stvorenja, lepote toliko jedinstvene da je smrtnik ne može zamisliti. Prekrasne su i prikazivane su gole ili obučene u prozirnu srebrnu haljinu. Kosa im je svilenkasta, zelena i duga, podseća na vodenu travu, a na glavi ima venac od cveća i bilja.Međutim, njihov izgled ima visoku cenu za muškarce koji žele da plešu s njima. Legenda kaže da je njihov šarmantan izgled mamio muškarce koji bi nakon plesa izgoreli ili bi se previše približili vodi i utopili. U nekim drugim pričama ova neverovatno lepa stvorenja mogu da se pretvore u životinje, poput zmija, vukova, labudova, konja i sokola.

Baba Jaga

Baba Jaga bi lako mogla da bude najpoznatiji mit koji proizlazi iz slovenske mitologije i još uvek se koristi u nekim ruralnim područjima kao narodna priča. Ona je čudotvorka za koju se smatra kako otima, kuva i jede svoje žrtve, obično decu. Najbliže pređenje s njom bila bi veštica, a budući da su njena navodna primarna meta deca, priče o Baba Jagi do danas se koriste kao roditeljski alat za plašenje dece koja se loše ponašaju. Budući da se govorilo kako živi u kući duboko u šumi, priča se često koristila kako bi se deca obeshrabrila da lutaju predaleko od svog doma.Njena kuća je prilično uznemirujuća, stoji na stubovima od kokošjih nogu i može da se sama kreće. Iako je lik Baba Jage bez sumnje jeziv, posebno za decu, a i jer se povezuje s ubistvom i kanibalizmom, ona nije sasvim zla. Malobrojnim srećnicima koji se suoče s njom i uspeju da je nadmude, čime zaslužuju njeno poštovanje - vrlo će rado pomoći.BONUS VIDEO: Verovanja kod našeg naroda

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiverovanjaam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2229358"]