Žena koje se plašila cela Srbija: Od njenog "ljubavnog napitka" umiralo se na licu mesta i pre smrti uvek je postavljala isto pitanje

Baba Anujka je jedna od najpoznatijih figura u srpskoj narodnoj istoriji, posebno zbog svog zloglasnog ugleda kao "veštica" i trovačica. Njeno puno ime bilo je Ana di Pištonja, ali je postala poznata pod nadimkom Baba Anujka, živela je u selu Vladimirovcu, u blizini Vršca, tokom 19. i početkom 20. veka.

Priče o Babi Anujki u narodu često mešaju istinu i mit, ali je izvesno da je ona bila izuzetno obrazovana za svoje vreme, posebno u oblasti hemije. Navodno, imala je interesovanje za travarstvo i izučavanje lekovitih biljaka, ali je njeno znanje postalo sredstvo za neljudske radnje. Ljudi iz okoline su dolazili kod nje tražeći pomoć u rešavanju svojih životnih problema – često bračnih ili imovinskih sukoba. U takvim situacijama, ona je nudila "ljubavne napitke" ili "čudotvorne lekove", koji su zapravo bili smrtonosni otrovi. Njene "klijentkinje", uglavnom žene, koristile su te otrove da se oslobode neželjenih muževa ili drugih članova porodice.

Veruje se da je Baba Anujka kreirala svoj smrtonosni napitak od biljaka i hemikalija koje je uspešno skrivala decenijama. Bila je veoma promišljena – nudila je svoje usluge onima koji su spremni da plate visoku cenu, a često je činila da izgleda kao da se smrt dogodila prirodno. Prema legendama, njeni napici su mogli izazvati smrt u vremenskom periodu od nekoliko dana do nekoliko meseci, što je otežavalo povezivanje sa njom.

Zbog svoje "pomoći", Baba Anujka je postala ozloglašena, a mnogi su se bojali njenog znanja i moći. Međutim, nije odmah bila otkrivena. Tek početkom 20. veka, nakon niza sumnjivih smrti, lokalne vlasti su počele da istražuju i povezuju je sa misterioznim slučajevima trovanja. Na kraju je bila uhvaćena i osuđena na dugogodišnju kaznu zatvora. Osuđena je 1929. godine, kada je imala 90 godina, ali je zbog starosti odslužila samo deo kazne.

1. Obrazovanje i poreklo

Baba Anujka je bila neobična za svoje vreme jer je bila obrazovana žena. Potiče iz bogate porodice nemačkog porekla, a smatra se da je tokom mladosti stekla dobro obrazovanje, uključujući i interesovanje za hemiju i travarstvo. U nekim izvorima se pominje da je Anujka postala zlobna prema muškarcima nakon što je kao mlada žena doživela emotivnu traumu zbog nesrećne ljubavi s oficirom iz austrougarske vojske. Neki veruju da je ovo bila prelomna tačka koja ju je navela da počne da koristi svoje znanje u svrhu trovanja i ubistava.

2. "Lekovi za bolest"

Baba Anujka je svoje napitke nazivala „lekovima za bolest“, a ona bi mušterijama postavljala pitanje „Koliko je težak problem?“ Ova šifra se zapravo odnosila na težinu osobe koju je trebalo otrovati, jer je tako prilagođavala dozu otrova. Koristila je različite kombinacije biljaka i otrova, često arsen i biljne toksine, kako bi osigurala da smrt ne izgleda sumnjivo. Njeni klijenti su je plaćali za „napitke“ koji bi naizgled rešili njihove probleme, a ona je pažljivo kalkulisala dozu tako da smrt nastupi postepeno i da ne izaziva trenutnu sumnju.

3. Zajednica i tajnost

Interesantno je da su mnogi u selu znali za njene aktivnosti, ali je većina ćutala zbog straha ili zato što su i sami bili njeni klijenti. Njena kuća u Vladimirovcu bila je opisana kao mračno mesto gde su ljudi dolazili da traže pomoć u tajnosti. Neki izveštaji tvrde da je Anujka imala mrežu poverljivih saradnika, koji su je informisali o bračnim i porodičnim nesuglasicama, te je ona na taj način sticala nove klijente. Mnoge njene žrtve su bile muškarci, uglavnom muževi, a žene su često bile one koje su je unajmljivale kako bi se rešile supruga zbog nasledstva ili zlostavljanja.

4. Suđenje

Njen zločin je otkriven 1928. godine, nakon što je smrt jednog od njenih klijenata privukla pažnju vlasti. Klijent, lokalni zemljoposednik, preminuo je u okolnostima koje su bile previše sumnjive da bi prošle nezapaženo. Vlasti su otkrile da je njegova supruga platila Babi Anujki da ga otruje, što je dovelo do njenog hapšenja. Tokom suđenja, koje je postalo senzacija, Anujka je ostala prilično hladna i negirala sve optužbe, ali je na kraju osuđena na 15 godina zatvora za svoje uloge u ubistvima.

5. Njena smrt

Zanimljivo je da se i o njenoj smrti šire različite verzije. Iako je osuđena na dugogodišnju kaznu, puštena je nakon osam godina zbog starosti i slabog zdravlja. Prema nekim izvorima, Baba Anujka je umrla ubrzo nakon izlaska iz zatvora, dok drugi tvrde da je nastavila da živi povučeno u svom selu. Tačan datum njene smrti nije poznat, ali se pretpostavlja da je preminula oko 1938. godine, u dubokoj starosti.

6. Legende i kulturni uticaj

Baba Anujka je postala deo folklora ne samo u Vojvodini, već i šire, zahvaljujući zloglasnim pričama o njenim "magičnim napicima". Njena priča je bila inspiracija za knjige, novinske članke, pa čak i pozorišne predstave. I danas njeno ime nosi mračnu konotaciju, oličenje veštice i zlokobne žene koja je koristila svoje znanje za zločine. Iako je delovala u malom seoskom okruženju, priča o njoj se proširila i postala deo šire kulture Balkana.

Priča o Babi Anujki fascinira i danas jer je spoj mistike, kriminala i narodnih verovanja. Njena veština trovanja ostala je deo narodnog folklora, a ona je ostala upamćena kao jedna od najzloglasnijih "veštica" Balkana. Njena priča i dalje izaziva strahopoštovanje, ali i intrigira kao primer kako su se u prošlim vremenima suočavali sa pojmovima pravde, verovanja i zločina.

Ona je oličenje složenih odnosa između nauke, magije i pravde u vremenu kada su granice između ta tri sveta bile veoma zamagljene.