"Ove stanove je definitivno projektovao muškarac, nema šanse da je ovo žena zamislila", prokomentarisala je jedna Novobeograđanka u prodavnici, a samo oni koji nikad nisu ušli u neki od starijih stanova na Novom Beogradu mogli bi da se zbune zbog te konstatacije.
Stanovanje na Novom Beogradu tema je novog podcasta „Život na srpskom“, a razgovor sa Sarom Nikolić, istraživačicom Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, počeo je pričom o „stanovima u kojima ideš u krug, u kojima su kuhinja i kupatilo u sredini, a sobe okolo“.
„Kasnije sam saznala da je takav raspored prostorija bio odlika beogradske škole arhitekture, to je nešto što se danas u arhitekturi zove beogradski stan“, istakla je Sara i objasnila zašto je ta struktura stanova tako različita od onih u centru grada.
„Želelo se pre svega raskrstiti sa tim salonskim stanom koji je bio neka buržoaska, predratna odlika, gde si imao reprezentativan deo, sa salonom i duplim vratima, deo za poslugu, gde si s druge strane imao odvojene delove za spavanje u kojima su spavale cele porodice… Bila je to vrlo eksplicitna podela na privatno i javno unutar doma. Sa dolaskom socijalizma trudi se da se dekonstruiše takav koncept stanovanja, pre svega ukidanjem posluge. S druge strane se teži se fluidnijem rasporedu prostorija, jer sada cela porodica radi. Kuhinje su, na primer, male, prave se zajedničke vešernice jer se podrazumeva da to nije samo obaveza žene“, objašnjava Sara.
Podseća da je trebalo da ovi stanovi „emancipuju ljude da vode život na moderan način“, a primećuje i da je modernistički koncept podrazumevao maksimalno iskorišćen svaki pedalj stana i funkcionalnost u smislu prioriteta da se kuhinja i kupatilo stave na istu vertikalu.
Standardi u oblasti stanovanja postavljeni tada, kaže Sara, važe i danas, a u razgovoru pogledajte koja se „pravila“ poštuju na Novom Beogradu.
https://youtu.be/QibsDSGOYjE
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare