Kako prepoznati psihopatu na poslu

O tome je za BBC govorio Geraint Anderson (53), bivši londonski bankar koji je tokom 12 godina rada u finansijskom sektoru zaradio milione funti. Danas tvrdi da ga je upravo takvo okruženje podstaklo da razvije neke od svojih najgorih osobina.

„Morao sam da postanem gora verzija sebe kako bih uspeo u takvom okruženju“, priznao je Anderson, koji je napustio finansijski sektor pre velike krize 2008. godine.

Od života na plaži do miliona u Londonu

Anderson je u ranim dvadesetim godinama živeo u indijskoj Goi, gde je turistima na plaži prodavao suvenire. Na nagovor brata prijavio se za posao u londonskom finansijskom sektoru, planirajući da tamo ostane samo nekoliko godina.

Kako bi se uklopio u poslovni svet, ošišao je kosu, obrijao bradu, skinuo minđuše i kupio jeftino odelo.

Ubrzo je dobio posao pripravnika, a ono što je zamišljao kao privremenu karijeru pretvorilo se u opsesiju uspehom. Visina godišnjih bonusa postala mu je glavno merilo sopstvene vrednosti.

„Bonusi su postali pokazatelj toga koliko sam izuzetno uspešna osoba“, prisetio se.

Smatra da su mu u napredovanju pomogle osobine poput neustrašivosti, šarma, emocionalne hladnoće i izrazito takmičarskog duha.

„Londonski finansijski svet nagrađuje ponašanja povezana s takozvanom mračnom trijadom, poput preteranog samopouzdanja, manipulisanja drugima i donošenja odluka bez emocionalnog uključivanja“, rekao je.

Priznaje da se postepeno prilagođavao takvom okruženju, sve više ispoljavajući osobine koje danas smatra problematičnim.

Kako prepoznati psihopatske crte?

Psihopatija se povezuje s nizom osobina, među kojima su nedostatak empatije, sklonost manipulaciji, iskorišćavanje drugih i odsustvo osećaja krivice ili kajanja. Osobe s izraženim takvim crtama mogu biti neodgovorne, teško održavati dugotrajne odnose i za sopstvene probleme kriviti druge.

Ipak, psihopatija nije jednostavna oznaka koja se nekome može pripisati samo na osnovu neprijatnog ponašanja.

Robert Snouden, psiholog sa Univerziteta u Kardifu koji psihopatiju proučava oko 25 godina, objašnjava da je reč o osobinama koje mogu biti izražene u različitoj meri.

Za procenu se koristi i kontrolna lista psihopatije PCL-R, koja obuhvata 20 stavki, a maksimalan rezultat iznosi 40 bodova. Prema Snoudenovim rečima, većina ljudi ostvaruje manje od pet bodova, dok se rezultat od 25 ili više bodova u određenim procenama smatra pragom za psihopatiju.

„Osnovna karakteristika psihopatije jeste nedostatak empatije prema drugim ljudima“, objasnio je.

Naglasio je da većina osoba s izraženim psihopatskim crtama nikada ne počini ubistvo, ali mogu da iskorišćavaju druge bez osećaja krivice.

Takve osobe, dodaje, mogu delovati kao snažni i sposobni lideri, ali problem nastaje kada im je sopstveni interes važniji od dobrobiti ljudi kojima rukovode, prenosi N1info.hr.

Korporativni svet može da nagrađuje bezobzirnost

Snouden smatra da pojedina poslovna okruženja mogu privlačiti ljude s izraženim psihopatskim crtama, naročito kada se od zaposlenih očekuje potpuna usmerenost na zaradu i donošenje odluka bez emocionalnog uključivanja.

Andersonovo iskustvo pokazuje kako se i ljudi koji nemaju psihopatiju mogu prilagoditi takvoj poslovnoj kulturi.

Nedavno ga je procenila forenzička psihološkinja Keri Dejns, koja je zaključila da on nije psihopata.

Ipak, smatra da je tokom rada u finansijskom sektoru možda razvio ono što naziva „situacionom psihopatijom“, odnosno da je pojačavao svoje negativne osobine kako bi se prilagodio zahtevima radnog okruženja.

„Ne morate biti psihopata da biste, makar neko vreme, uspevali u psihopatskoj kulturi“, objasnila je Dejns.

Prema njenoj proceni, Anderson je umeo da naglasi svoje mračnije osobine u situacijama u kojima su mu one donosile poslovnu prednost.

„Shvatio sam da sam na pogrešnoj strani“

Uprkos uspešnoj karijeri i velikoj zaradi, Anderson je postepeno postajao sve nezadovoljniji svetom finansija.

Posebno su ga razočarali pohlepa, bezobzirno preuzimanje rizika i kršenje pravila, za koje tvrdi da su bili prisutni u toj industriji.

„Pogledao sam oko sebe i pomislio: 'Ja sam u pogrešnom timu. Vi ste deo problema'“, prisetio se.

Napustio je bankarstvo i počeo da piše anonimne kolumne pod pseudonimom City Boy, otkrivajući detalje o preterivanju, drogama i seksualnim aferama u londonskom finansijskom svetu.

Njegove priče kasnije su pretočene u knjigu Cityboy, koja je prodata u više od 400.000 primeraka i prevedena na šest jezika.

Nedavno je objavio i petu knjigu, u kojoj istražuje kako usvajanje psihopatskih crta može pomoći ljudima da napreduju u korporativnoj hijerarhiji.

Danas, kako kaže, pokušava da živi drugačije nego u vreme kada je radio u finansijskom sektoru.

„Sposobniji sam da sačuvam integritet, da ne manipulišem drugima i da ne budem bezobziran“, rekao je.

Ipak, u šali je dodao da se njegova supruga možda ne bi u potpunosti složila s njegovom procenom da je iza sebe ostavio sve negativne osobine iz tog perioda.