Da li je misterija rešena?
Mona Liza ili Đokonda je čuveno remek-delo renesansnog slikara Leonarda da Vinčija, izrađena uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole.
Verovatno najpoznatija slika svih vremena krije priču o osmehu naslikane žene. Vekovima umetnici i laici pokušavaju da dešifruju zašto se Đokonda tako smeši, da li je srećna ili setna.
Poznati biograf italijanskih umetnika Đorđo Vasari prvi je u 16. veku primetio da je model za Mona Lizu bila Lisa del Đakondo, rođena Gerardini, supruga imućnog firentinskog trgovca Frančeska del Đokonda. U svojoj knjizi Martin Kemp otkriva da je Del Đakondo bio trgovac uključen u trgovinu robljem. Kad su se 1495. godine venčali, Liza je bila petnaestogodišnja tinejdžerka, a Frančesko tridesetogodišnji udovac sa sinom. Imali su šestoro dece, tri ćerke i tri sina, a živeli su na visokoj nozi.
Najveći broj teorija o Đokondinom nedokučivom osmehu kao osnovni uzrok njenog čarobnog dejstva ističe tehniku koju je Leonardo primenio u stvaranju kompozicije slike, poznatu kao sfumato. Pomoću ove tehnike može se steći utisak razlivenosti senki, zbog čega su obrisi magličasti, te se otuda crte lica čine neprecizne.
Postoje, međutim, i drugačije hipoteze, kao što je ona koju je iznela Margaret Livingston, neurološkinja sa Harvarda, koja tvrdi da se posmatraču čini da se Đokondin osmeh naizmenično pojavljuje i nestaje zbog načina funkcionisanja ljudskog oka.
Po ovoj teoriji, kada gledamo u Đokondine oči, njena se usta nalaze u perifernom uglu našeg vidnog polja, što nam onemogućava da razlučimo detalje portreta, već smo u stanju samo da uočimo obrise lika. Ali kada pogled usmerimo na njena usta, senke se gube i odjednom nam se ukazuje potpuno drugačiji lik.
S druge strane, ekipa antropologa sa Univerziteta u Bredfordu iznela je tvrdnju za uzrok Đokondinog nerazlučivog osmeha u stvari leži u problemu sa vilicom od kojeg je patila devojka, za koju se pretpostavlja da je bila Izabela od Aragona i Kastilje, ćerka katoličkih kraljeva Ferdinanda i Izabele. Po ovoj teoriji, Da Vinči je zapravo hteo da sakrije da je devojka sa slike imala nakazne zube, pa ju je tako naslikao sa izrazom zagonetnog osmeha.
Zanimljivo u svemu je da je pre nekoliko godina jedan slikar iz Prokuplja izjavio kako je rešio misteriju Mona Lizinog osmeha.
Naime, Vladimir Novaković je nakon dugogodišnjeg istraživanja i rada otkrio zbog čega se žena, čiji se identitet ni nakon pola milenijuma ne može sa sigurnošću odrediti, tako neobjašnjivo i neodređeno smeši.
“Dugo sam radio na ovoj slici, a još duže razmišljao o Mona Lizi i njenoj tajni. Verujem da sam odgonetnuo razlog njenog misterioznog osmeha, a on se krije u njenim rukama sklopljenim na stomaku i u očiglednoj trudnoći”, objasnio je Novaković.
Nije nemoguće da položaj Mona Lizinih ruku i blažen osmeh ukazuju da je ona zapravo u blagoslovenom stanju. Sa druge strane, ima i onih koji smatraju da ovaj zaključak nema previše veze sa istinom i da se pravi razlog čuvenog misterioznog osmeha nikada neće saznati.
U svakom slučaju Mona Liza ostaje svetsko blago, zaista neprocenjivo. Prema francuskom zakonu o nasleđu, ne može se kupiti niti prodati. Kao deo kolekcije Luvra, Mona Liza pripada javnosti, a po narodnom dogovoru, njihova srca pripadaju njoj.
BONUS VIDEO: Zeleni sjaj polarne svetlosti iznad jezera u kanadskoj provinciji Manitobi
