U susret Uskrsu obišli smo manastir Kamenac.

Manastir Kamenac smešten je u selu Čestin, nedaleko od Kragujevca u divnoj zelenoj oazi, a tamo su nas dočekale ljubazne monahinje. Po predanju njegov nastanak se vezuje za despota Stefana Lazarevića, odnosno kraj 14. i početak 15. veka. Od najranijih vremena Kamenac je bio muški manastir, ali je po odluci nadležnih crkvenih vlasti preobražen 1966. godine u ženski manastir. Po pravilu, žene bi trebalo, kada dolaze u ovu srpsku svetinju, da nose dugačke suknje i marame. Ipak, žene koje smo tamo sreli otkrivaju da ima i odstupanja.

Tišina nakon jutarnje liturgije

U manastiru je mirno i tiho, čini se još više nego inače. Takve su i monahinje koje prolaze kroz ovu bogomolju.

Prilikom posete manastiru smo videli nekoliko monahinja u crnim odorama. Svaka je zauzeta svojim poslom koje u tišini obavljaju nakon jutarnje liturgije.

Kamene zidove crkve, u okviru ovog zdanja, krase freske koje su rad Dimitrija Posnikovića. Vikendom je puno ljudi koji su pobožni ili dolaze da se mole za ozdravljenje svojih bližnjih. Njima se čitaju molitve uz lekovite meleme koje u Kamencu mogu da nabave.

Sestrinstvo manastira proizvodi lekovite meleme, čajeve, tinkture, od bilja koje se nalazi u okruženju i koje same uzgajaju, a najpoznatiji su „melem od gaveza“ za lečenje reumatskih oboljenja i oboljenja zglobova kao i „pečurka čistač“ od pečurke čag koju monahinje dobijaju iz Belorusije. Osim toga, prodaju se i rukotvorine koje su delo monahinja. Imaju šolje, tacne od keramike, brojanice, med i slatko, kao i brojne sitnice koje krase ovo manastirsko zdanje.

Kamenac pred Uskrs

U manastiru Kamenac se tokom vaskršnjeg posta uvek priprema hrana na vodi. Jaja počinju da se farbaju na Veliki četvrtak kada je Isus Hrist na tajnoj večeri ustanovio svetu tajnu euharistije iliti pričešća.  Veliki petak je najtužniji dan u godini i tada se ne loži vatra niti se uzimaju igle u ruke da se ne bi povredile Hristove rane.

„U dvorištu ove svetinje postavi se kazan u kojoj se farbaju i osveštavaju jaja kako bi se monahinje pripremile za jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika – Uskrs“, objašnjava Gordana Plavšić, koju smo zatekli u Kamencu.

Ona kaže da vrlo često dolazi na pričest u ovaj manastir i kada oseti tegobu zbog svih neiskazanih emocija, gubitaka, strahova…

„Ovde pronalazim mir i spokoj. Nataloži se, neretko i zbog posla kojim se bavim, previše energije i dođem ovde da je ispraznim. Jednostavno ozdravim. Tu je velika gužva vikendom, ali danas je radni dan pa nema puno ljudi. I volim kada dođem sama ili sa prijateljicom, jer se tako najbolje osećam“, zaključila je ona.

Sreli smo i jednu nesrećnu ženu koja nam je kroz suze ispričala da joj sin, koji je veoma mlad, boluje od kancera.

„Kako sam saznala jedino u Kamencu mogu da nabavim kozlac, koji ubija kancerogene ćelije. On se uzima četrnaest dana, pa se pravi pauza. Ujedno, monahinje čitaju molitve za moje dete, tj. za njegovo ozdravljenje“, kaže ona, a u tom spoju duhovnog mira i prelepe prirode iskrena nada oseća se u njenom glasu.