Početkom 20. veka pas u Beogradu nije bio čovekov najbolji prijatelj. Daleko od toga.
Sve do tridesetih godina 20. veka na beogradskim ulicama niste mogli da vidite vlasnike pasa kako šetaju svoje ljubimce. Psi su bili tu eventualno da čuvaju kuću u dvorištu, ili su napadali kao lutalice u čoporima. A onda su bogataši videli po svetu i držanje psa, po mogućstvu nekog rasnog hrta ili ovčara, postalo je stvar prestiža.
Prizori dama i gospode koji pse šetaju ulicama, i još sa njima poziraju pred aparatima, bili su prava retkost, jer su tadašnji Beograđani uglavnom misili da su psi tu da čuvaju avliju i kuću, i da nije red da se puštaju izvan dvorišta.
„Kakvi su to gospodski psi, rasni, pudlice, pitala se “čaršija”, koji s punim pravom ulaze u domove vlasnika, kojima se kupuje posebna hrana?Ono malo slika što danas možemo da vidimo, a prilike za fotografisanje sa psima na ulici bile su retkost, izgledaju simpatično. Ali, grešimo ako mi naše današnje navike i običaje prema psima poredimo sa onim što vidimo na slikama iz tridesetih godina“, piše Kaldrma.rs.
Navodi da su, i kad su izvodili svoje ljubimce na ulice, vlasnici morali da koriste povoce i drže ih uz sebe, a uvek su morali i da imaju dokaz da su za njih platili komunalnu taksu. Neki su birali da svoje pse, ipak, poštede pogleda prolaznika, a sebe globe, pa se nisu usuđivali da ih vode u javnost.
Zasigurno je bila prava atrakcija u to vreme videti lepog, rasnog psa. Ili, na primer, pudlicu, dok je s druge strane problema s lutalicama uvek bilo i predstavljali su veliki komunalni problem u Beogradu decenijama.
Međutim, ni visoke takse, ni opasni čopori lutalica, nisu sprečili neodgovorne vlasnike da još tada dopuštaju nekontrolisano razmnožavanje i vide rešenje u tome da odnesu psa daleko od svoje kuće i ostave ga. To psi bi bili pušteni na milost i nemilost prolaznika, osuđeni na glad, pravili su velike probleme, sve dok im brutalno ne bi presudili šinteri.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare