Jelena Đoković o iskustvu s vrtićima: "Skandinavske zemlje možda napreduju u nekim segmentima, međutim to nije primenljivo na našu kulturu i tradiciju"

Fondacija Novak Đoković je pre dva dana otvorila dva vrtića u Ljigu i jedan u Belanovici, a početkom prošle nedelje i dva vrtića u selima opštine Raška. Ukupno 64 vrtića u Srbiji je Fondacija otvorila i renovirala, a Jelena Đoković je objasnila koliko su lokalne zajednice važne u njihovoj "misiji".

Zajednica treba da se udruži

"Naše iskustvo iz tima fondacije je da mi pokrenemo zajednicu, jer oni nas zovu i traže pomoć. I onda svi zajedno, udruženo kažu šta oni mogu da doprinesu, i na taj način mi kao fondacija shvatamo da je to dobro mesto, zato što će oni da čuvaju to što mi donesemo i uradimo. Znate, kad popravite igralište, pa dođete posle nekoliko meseci a ono razrušeno - to nije dobro mesto, oni nisu to stvarno želeli, odnosno nisu napravili sistem koji će da održi to", objasnila je Đoković.

"Mi smo radili sa predškolskim ustanovama, lokalnim samoupravama i roditeljima, dakle svi su želeli to za svoju zajednicu i dogovorili se kako će to da očuvaju. A ja pričam o malim sredinama, mi ipak idemo po selima, što je značajno za našu zemlju. Ja verujem da smo mi zemlja koja ima jako puno poljoprivredne zemlje i treba da sačuvamo ljude da žive po selima i manjim sredinama, da se ne raseljavamo svi u gradove, mislim da je to bolje za decu za odrastanje, zdravije okruženje, uz porodicu i u malim zajednicama", dodala je.

Zanimljivo je da je jedno od sela koja su dobila obnovljeni vrtić mesto kod Raške koje ima samo 600 stanovnika i 50 dece. Jelena Đoković kaže da često idu i po mestima koja imaju dosta manje dece, jer im je bitno da ona ostanu tu.

"Mi možemo da posmatramo druge zemlje, ali mi moramo da poštujemo našu kulturu i tradiciju i naše okruženje i uslove u kojima smo. Dakle, skandinavske zemlje možda napreduju u nekim segmentima, međutim to nije primenljivo na našu kulturu i tradiciju i moramo da budemo u balansu s tim, jednostavno neke stvari su drugačije. U našim vrtićima mi radimo sa vaspitačima, nudimo im treninge da i oni napreduju u radu s decom, da to vreme s decom provedu što kvalitetnije mogu... Taj posao je jako bitan i mi moramo da budemo zahvalni svakom vaspitaču koji je proveo vreme, ponudio ljubav, podršku, razumevanje našem detetu u trenucima kad mi nismo bili tu", rekla je Jelena Đoković, koja je, između ostalog, naglasila je da smatra da je "porodica najbitnija za odrastanje deteta, pogotovo ispod tri godine, međutim u uslovima u kojima to nije moguće, itekako je pametno poslati decu u vrtiće, zato što su tamo stručne osobe koje mogu da s njima provedu stimulativno vreme".

Kako zadržati bliskost sa detetom uprkos izazovima odrastanja

Ovom prilikom, najavila je u oktobru Razgovor o roditeljstvu s čuvenim dr Gordonom Neufeldom.

"Ja se jako radujem tom predavanju zato što će pričati o jednoj od najbitnijih tema za nas, a to je: kako da zadržimo bliskost sa našom decom uprkos izazovima odrastanja. Mi znamo i sami kad krećemo u tinejdž period koliko je problematičan odnos roditelja sa detetom, znamo koliko je teško, deci roditelji daju mobilne i tablete već u ranom periodu što nije dobro za njih, gubimo kontakst s decom... Dr Neufeld će pričati o tome kako se gradi odnos sa decom i da je odnos ono što vaspitava, a ne ta disciplina, neka tehnika, to da vas neko podušava šta da radite. Ne, nego ta ljubav koju vi imate s detetom, dete želi da vi budete srećni i da možete da ga gledate kroz njegove kapacitete", istakla je Jelena Đoković, a na kraju otkrila i kako razmišlja o  izazovima u roditeljstvu.

"Mislim da se tu jako ispreče emocije. Nekada smo srećni, tužni, nekada anksiozni, pod stresom od nečega što nas je iznerviralo, a između ostalog dešava se to da vam je neko nešto rekao i to je u vama otključalo nešto što ste vi dugo potiskivali iz vašeg detinjstva, iz vašeg odnosa sa vašom mamom ili tatom... I onda vi to projektujete na odnos sa vašim detetom, iako nema nikakve veze s njim. To su sve neke teme koje su jako dobre da se obrade. Pomaže puno da čitamo, ali i da radimo na tim našim emocijama, da imamo gde da ih oslobađamo", zaključila je.