Klinički psiholog Skot Has je nakon putovanja u Japan doživeo "prosvetljenje" - i sada ljudima želi da prenese jedinstven način na koji Japanci shvataju sreću.
Čini se da svi tragaju sa srećom i mirom u današnjem ubrzanom i stresnom načinu života. Tome u prilog govori podatak koji navodi „Forbes“: da je čak 2.8 miliona ljudi upisalo internet kurs Univerziteta Jejl „Nauka o dobrobiti“, koji polaznicima obećava novi, srećniji pogled na život, prenose „24 sata“.
Možda je tajna proširiti svoje vidike iskustvima ljudi iz potpuno drugačijih kulturnih podneblja. Upravo to je uradio Skot Has, koji je godinama posećivao Japan. On od 2003. godine četiri puta godišnje odlazi u „zemlju izlazećeg sunca“, a tokom ovih putovanja naučio je i prihvatio japanski koncept sreće.
– Ne trebate biti Japanci da biste to praktikovali – kaže.
Ideju sreće kakvom je vide Japanci je predstavio u svojoj novoj knjizi ‘Why Be Happy?: The Japanese Way of Acceptance’.
Great #Forbes review of my new book, #WHYBEHAPPY by #Akikokatayama: https://t.co/DjIs9n7SJw
— Scott Haas (@scotthaas27) July 12, 2020
Sve se vrti oko koncepta „Ukeireru“, što je zapravo – prihvatanje.
– Ukeireru znači mnogo više od prihvatanja samog sebe. To znači prihvatanje naših odnosa unutar porodice, na poslu i u zajednici. To znači prihvaćanje drugih – kaže.
Zapadnjacima je možda teško ovo da razumeju jer su dosta okrenuti individualizmu, a teško prihvataju nešto van sebe. Ipak, ‘Ukeireru’ ne znači podčinjenost ili popuštanje.
– Jednom kada prihvatite ono što vas okružuje, imaćete prostora da mirno posmatrate i primetite da ste samo deo društva. Kao rezultat toga, lakše ćete razumeti druge stavove. Manje će vas uznemiravati neki događaji ili ljudi pa ćete samim time biti manje izloženi stresu – kaže.
Pročitajte još:
Kao savršen primer za primenu ovoga u praksi, Has navodi nešto sasvim jednostavno – tišinu. U Japanu tišina je veoma učestali način komunikacije, i ljudi međusobno razmene tek par reči.
– Pomaže u izgradnji poverenja, u izražavanju poštovanja,a uči se kroz slušanje i posmatranje. Ako ste zauzeti razgovorom i deljenjem svojih mišljenja, ne možete ‘prihvatiti’ neke stvari – savetuje Has.
Ovakvo poimanje društva i ponašanja je jako teško približiti Zapadu. Mnogima će zvučati kao da je previše fokusirano na grupe. Međutim, zapravo je poenta u tome da postanete svesni univerzalne istine da ste samo deo mnogih različitih grupa kojima pripadate. I na kraju dana, niste sami.
– Ko smo i šta možemo postati definisano je u odnosima s drugima – zaključuje Has.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare