"Ja sam ukradena beba i za pravu majku sam saznala potpuno slučajno. Kad sam otkrila ko me je oteo - sve mi se srušilo"

U januaru 2015. godine počeo je prvi dan drugog semestra u srednjoj školi Zvansvik u Kejptaunu. Tog dana je Miše Solomon od drugih učenika čula da postoji nova devojka, Kesidi Nurs, koja je bila tri godine mlađa, ali je neverovatno ličina na nju. Prvobitno, Miše nije mnogo razmišljala o tome.

Ali kada su se dve devojke kasnije srele u hodniku, Miše kaže da je osetila vezu koju nije mogla da objasni.

„Osećala sam kao da je poznajem”, kaže ona. „Bilo je tako strašno, nisam mogla da razumem zašto se ovako osećam”. Uprkos razlici u godinama, Miše i Kesidi počele su da se druže i provodde vreme zajedno.

„Rekla bih: Hej, devojčice! A ona bi rekla: Hej, velika sestro!”, priseća se Miše. „Ponekad bih otišla sa njom u kupatilo i rekla: Daj da ti češljam kosu, daj da ti popravim šminku”.

Kada bi neko pitao Miše i Kasidi da li su sestre, našalile bi se: „Ne znamo, možda u nekom drugom životu!”.

Kada su napravile zajednički selfi i pokazale ga roditeljima, Pandorina kutija se otvorila. Neki su pitali Miše da li je sigurna da nije usvojena.

„Ne! Ne budite ludi!” insistirala je.

Zatim su Miše i Kasidi otišle kući i pokazali svojim porodicama sliku. Lavona, Mišeova majka, koja je svoju ćerku zvala „princeza” i često vodila u tržni centar i u bioskop, prokomentarisala je koliko su dve devojčice izgledale slično.

Ali Kesidini roditelji, Selest i Morn Nurs, intenzivno su gledali u fotografiju. Rekli su Kesidi da imaju pitanje za Miše, a kada su se dve devojčice sledeći put srele, Kesidi je rekla: „Da li si rođena 30. aprila 1997. godine?”.

„Pitala sam: Zašto? Da li me uhodiš na Fejsbuku?”, kaže Miše. Kesidi je uverila Miše da je ne proganja, već je samo želela da zna kada je Miše rođena. Miše je odgovorila potvrdno.

DNK test otkrio istinu posle skoro 2 decenije

Nedeljama kasnije, Miše je neočekivano pozvana sa časa matematike u kancelariju direktora, gde su je čekala dva socijalna radnika. Ispričali su Miše priču o devojčici po imenu Zefani Nurs, koja je oteta iz bolnice u Kejptaunu pre 17 godina i nikada nije pronađena.

Miše je slušala kako se priča odvija, ne znajući zašto joj to govore. Zatim su socijalni radnici objasnili da postoje dokazi koji sugerišu da bi Miše mogla biti dete koje je odvedeno pre svih tih godina.

Miše je objasnila da nije rođena u toj bolnici, već u drugoj udaljenoj oko 20 minuta vožnje. To je pisalo na njenom izvodu iz matične knjige rođenih, rekla je. Ali socijalni radnici su odgovorili da nema podataka o njenom rođenju tamo.

I dalje osećajući da je sve ovo neka užasna greška, Miše je pristala na DNK test.

„Toliko sam verovala u majku koja me je vaspitala – ona me nikada ne bi lagala, posebno o tome ko sam i odakle dolazim”, kaže Miše. „Tako da sam bila sigurna da će DNK test biti negativan”.

Rezultati testa su se vratili sledećeg dana i neosporno su dokazali da su Miše Solomon i Zefani Nurs, beba oteta iz bolnice 1997. godine, ista osoba.

„Sedela sam tamo u šoku”, kaže Miše. „Moj život je bio van kontrole”.

Priča o ukradenoj bebi, a u tom trenutku mladoj ženi na ivici punoletstva, koja je sasvim slučajno pronađena skoro dve decenije kasnije, dospela je na naslovne strane u Južnoj Africi i širom sveta i Mišein život se odmah promenio.

Rečeno joj je da neće moći da se vrati kući. Za tri meseca bi napunila 18 godina i tada može sama da donosi odluke. U tom trenutku je morala da ostane u sigurnoj kući.

A onda je Miše dobila još loših vesti. Lavona Solomon, žena za koju je verovala da joj je majka, bila je uhapšena.

„To me je slomilo”, prisećala se Miše. „Bila mi je potrebna. Trebala mi je da je pitam: Zašto? Šta se dešava? Bila sam toliko preplavljena mislima da više ne znam ko sam”.

Miše je bila prisutna kada je Lavoninog muža, Majkla – čoveka koga je Miše smatrala svojim ocem – ispitivala policija.

„Mogla sam da vidim stres na njegovom licu, videla sam mu krv u očima i bila sam zaista uplašena”, kaže Miše. Policija je želela da zna da li je on bio deo zavere za otmicu.

„Moj otac je mekan i nežan”, kaže Miše. „Ali on je moja stena, on je moj heroj, on je moj tata, on je čovek. A evo ovog drugog čoveka koji ga čini da izgleda kao malo dete, dok moj otac govori: Ne, nisam to uradio. Miše je moja ćerka – kako da ne bude moja ćerka, ja nisam bio deo ovoga”.

Policija nikada nije pronašla dokaze da je Majkl Solomon znao da je Miše oduzeta od njenih bioloških roditelja bez dozvole, te je oslobođen optužbi.

Majkl je rekao da je Lavona bila trudna. Smatra se da je prikrila pobačaj, a zatim lažirala ostatak trudnoće, pre nego što je ukrala Zefani, dovela je kući i pretvarala se da je sama rodila bebu.

A sada je Lavona Solomon bila u pritvoru, čekajući suđenje zbog optužbi za otmicu i lažne tvrdnje da je majka deteta.
Iako su Selest i Morn Nurs dobili još troje dece, nikada nisu prestali da traže svoje prvorođenče, Zefani, i slavili su njen rođendan svake godine – čak i nakon što su se razveli.
Ali sve vreme njihovo ukradeno dete je odrastalo u blizini. Solomonova kuća je samo 5 kilometara od Nursevih – kao malo dete, Miše je trčala okolo po terenu preko puta sestre, dok je Majkl igrao fudbal.

Sada, nakon izuzetnog preokreta, molitve porodice Nurs su bile uslišene. Miše se ponovo srela sa svojim biološkim roditeljima u policijskoj stanici sa socijalnim radnicima.

„Zagrlili su me, stisnuli i počeli da plaču”, kaže Miše. Ali nije joj bilo prijatno. Nešto nije bilo u redu.

„Mislila sam: Samo budi ljubazna prema njima jer su oni prošli kroz mnogo toga”, kaže ona. „Tužno je, ali znaš, nisam osećala ništa, nisam osećala da su mi nedostajali”.

Miše je bila u emocionalno rastrojena. Jedna grupa roditelja bila je ushićena i očajnički želela da nadoknadi izgubljeno vreme, ali njoj nepoznati. Drugi – oni koje je volela – bili su skrhani, a majka je bila iza rešetaka.

Šta se desilo sa Lavoni Solomon?

Suđenje Lavoni Solomon u Kejptaunu počelo je u avgustu 2015. I Miše i njeni biološki roditelji bili su tamo da čuju Lavonino svedočenje.
Tokom celog suđenja, Lavona Solomon je negirala bilo kakvu nepravdu. Ispričala je sudu o svojim brojnim pokušajima da zatrudni, brojnim pobačajima i očajanju da usvoji dete. Lavona je tada rekla da joj je bebu ponudila žena po imenu Silvija koja joj je davala tretman za neplodnost.

Silvija je rekla Lavoni da beba pripada mladoj devojci koja nije bila zainteresovana da je zadrži i da je želela da beba bude usvojena. Ali nije bilo dokaza da je Silvija uopšte postojala.

Štaviše, skoro dve decenije nakon incidenta, jedan svedok se prisetio da je video Lavonu Solomon obučenu kao medicinsku sestru koja je nosila bebu Zefani dok je Selest ležala spavajući. Sudija je zaključio da su dokazi protiv nje ogromni.

Lavona Solomon je 2016. osuđena na 10 godina zatvora zbog otmice, prevare i kršenja Zakona o deci. Sudija ju je kritikovao što nije pokazala kajanje tokom suđenja.

„Osećala sam se kao da umirem”, kaže Miše. „Pomislila sam: Kako ću se nositi sa tim? Kako ću proći kroz život bez majke koju sam imala svaki dan u svom životu?”

Kasnije te godine, Miše je posetila Lavonu u zatvoru i mogla je da razgovara sa njom prvi put otkako su socijalni radnici stigli u njenu školu.

„Prva poseta je bila iza prozora, bez kontakta”, kaže Miše. „I videla sam svoju majku u odeći koju nose zatvorenice i to mi je slomilo srce. Plakala sam”.
Miše je zaista želela da sazna istinu, da sazna šta se dogodilo onog dana kada ju je Lavona odvela od majke u bolnici.

„Rekala sam joj: Boli me to što znam da nisam tvoja krv – da zapravo pripadam nekom drugom i da si im ukrala mogućnosti i promenila čitavu moju sudbinu. Kako da ti verujem na reč kada si me lagala, rekavši da sam tvoje dete, uništila si moje poverenje. A ona je rekla: Jednog dana, reći ću ti. Ona i dalje kaže da to nije uradila, ali ja mislim da jeste”.

I dalje voli ženu koja je otela

Međutim, Miše kaže da nije ljuta na nju.

„Opraštanje donosi toliko isceljenja u vašem srcu”, kaže Miše. „Život mora da ide dalje. Ona zna da joj opraštam, i zna da je i dalje volim”.

Kada je krajem aprila 2015. napunila 18 godina, razmišljala je da se preseli kod jednog od svojih bioloških roditelja, ali je ipak odlučila da neće.

„Bili su razvedeni, ta porodična situacija je bila komplikovana”, kaže Miše. „Tako da sam donela očiglednu i najstabilniju odluku – da se vratim kod Majkla, to je bio moj siguran prostor, to je bio moj dom”.

Miše se borila da uspostavi odnos sa svojom biološkom porodicom i kaže da je ponekad čak osećala da ih mrzi jer su joj oduzeli „majku”.
Ona i dalje posećuje Lavonu u zatvoru koji je oko 120 kilometara udaljen od mesta gde živi, ali je to duga vožnja, pogotovo sada kada ima dvoje sopstvene dece.

Lavona Solomon bi trebalo da bude puštena za šest godina, a Miše kaže da često poželi da vreme „požuri”. Ona još uvek živi u porodičnoj kući i čeka da joj se majka vrati.

Možda je iznenađujuće što je Miše Solomon odlučila da zadrži ime sa kojim je odrasla, a ne ono sa kojim je rođena. Ali nekako, uprkos psihološkoj katastrofi koja je nastala kada je otkrila da ju je žena koja ju je odgojila zapravo ukrala, nekako se pomirila sa oba svoja identiteta.

„Mislim da sam mrzela Zefani u početku”, kaže Miše.

„Došla je sa takvom silom, nepozvana, noseći toliko patnje i toliko bola. Ali Zefani je istina, a Miše, 17-godišnja devojka kakva sam ja bila, bila je laž. Tako da sam uspela da uravnotežim oba imena. Možete me zvati Zefani ili Miše, nije mi problem”.

Do oltara je odveo pravi otac i "otmičar"

Prošle godine je izgovorila je svom izabraniku sudbonosno "da", a iako većina nevesta sanja da krene prema oltaru ruku pod ruku sa svojim ocem - ona je odlučila da to učini sa dva najvažnija mušlarca iz njenog detinjstva - biološkim ocem i čovekom koji je odgajio.

- Bio je tako lep dan. Tako mi je drago da je moj pravi tata otvorio svoje srce i dopustio da hodam prored njega i supruga od žene koja je otela- istakla je, preneo je "Stil".