Miroslav Mika Antić Foto: Youtube/rakovac1

Miroslav Mika Antić preminuo je na današnji dan, 24. juna 1986. godine, a svoju "In memoriam" pesmu sam je napisao.

„Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi ‘In memoriam’. I u svim ostalim svojim pesmama“, napisao je jednom prilikom Miroslav Mika Antić.

Ipak, baš ta „In memoriam“ pesma mogla bi da iznenadi poštovaoce njegovog lika i dela, a možda i da im ga dodatno približi – pročitajte pesmu u kojoj je legendarni Mika Antić spakovao priču o samom sebi.

In memoriam

Postoji jedan neverovatan gad koji se zove

Miroslav Antić

Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja

Odela

Sa mojom ženom leže u krevet na moje

Rođene oči

Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde

Daleko u Lenjingradu

I taj Antić što me je upropastio i kao

Pisca i kao čoveka

Dakle taj koji će na kraju leći u moju

Sopstvenu grobnicu

Pita me jedno jutro šta vam je boga mu

Čoveče

Izgledate mi nekako bolesni

A šta se izvinite za izraz baš njega tiče

Kako je meni

I dokle mi je

O meni se najlepše brinu oni koji me

Ostavljaju na miru

A on pere ruke mojom rakijom ima ključ od

Mog ateljea

Ljudi taj me tera da čitam knjige petlja sa

Mojim plavušama

Dere se u mojoj kući ogovara me svašta

Laže

Deca mi liče na njega a on nosi kravatu

Brije se poznaje neke ljude radi

Svako jutro se tušira pravi se da zna sve

O zenbudizmu

Prevodi knjige čini mu se da ima prijatelje

Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom

Sinu kupuje sladoled

Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer

U Pariz

Pokrijem se ćebetom preko glave pustim brkove

A on me i tu pronađe u nekoj ulici Žolive

U nekom bednom hotelu

I vrati kući i rasplače me

Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene

A ne njega

Više ga voli više mu veruje i on to još kako

Koristi

A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj

Ja dižem spomenik

On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem

Biografiju

Ovako popljuvan i sam i do krajnosti zgađen

Što moram da mu javno pozajmim oči i dušu

I ono malo para koje sam jedva pozajmio

Kad sam ja na primer skočio sa Petrovaradinske

Tvrđave

On je uskakao u đačke čitanke

Kad me je doktor Savić lečio od alkohola

On se pravio kao da ima neke veze sa filmom

Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam

Pristajao je na kompromise cerekao se na

Prijemima

Primao je moje nagrade mešao se u moje snove

Jedan licemer

Jedan stvarni licemer

Jedan provincijalac

Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neću

Trpeti

I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene

Da bi umesto mene

Svinja jedna

Da bi umesto mene što pre jedini živeo.

Pročitajte još:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare