Hrvatska ima novu rasu pasa i preslatki su, pametni, izuzetno privrženi i poslušni - pogledajte kako izgledaju

Mali međimurski pas je simpatična i izuzetno korisna rasa koja se razvijala vekovima na području severozapadne Hrvatske, prvenstveno u Međimurju, gde je i danas najzastupljenija. Međutim, ovaj poslušni pas koji voli decu i porodicu, jako je privržen i poslušan, počinje polako da bude popularan i širom Balkana.

Prema usmenom predanju, mali međimurski pas uzgaja se u tom kraju više od sto godina, a njegovo prisustvo vezano je uz gotovo svako seosko domaćinstvo tog područja. Prvobitno je nastao kao pas čuvar dvorišta i imanja, ali i kao neumorni lovac na štetne glodare, što je i danas jedna od njegovih najvažnijih uloga u ruralnim sredinama.

Priznavanje rase rezultat je dugogodišnjeg rada entuzijasta i uzgajivača, a formalni proces standardizacije i selekcije započeo je početkom 21. veka. Prvi standard rase izrađen je 2009. godine u sklopu Hrvatskog kinološkog saveza, a 30. decembra 2010. mali međimurski pas zvanično je priznat kao autohtona rasa. Time je dozvoljen upis u Hrvatsku uslovnu rodovnu knjigu, izdavanje rodovnica i učestvovanje na svim izložbama pasa u Hrvatskoj. Uzgoj i selekcija rase povereni su Matičnom klubu uzgajivača malog međimurskog psa, koji deluje u sklopu Kinološkog društva Međimurje, piše Slobodna Dalmacija.

Glavne osobine malog međimurskog psa

Mali međimurski pas je skladno građen, pravougaonog oblika tela, srednje građe i ne preteškog kostura. Poželjna visina za mužjake i ženke kreće se između 27 i 33 centimetra, a dužina tela može biti za trećinu veća od visine. Glava je klinasta, s izraženim stopom i trouglastim, uspravnim ušima. Dlaka je kratka, prilično tvrda i ravna, s nešto dužom dlakom oko vrata i na donjoj unutrašnjoj strani repa. Najčešće su dvobojni s raznim oblicima šara i prošaranosti, ali postoje i trobojni primerci, dok su potpuno beli ili crni psi vrlo retki.

Karakterom, međi je izuzetno živahan, pokretan, inteligentan i vrlo poslušan pas. Njegova privrženost vlasniku i članovima porodice je izražena, a poznat je po razigranosti u kontaktu s decom. Iako je odličan čuvar, nije agresivan prema ljudima, drugim psima niti domaćim životinjama. Prema strancima je suzdržan i nepodmitljiv, a dolazak nepoznatih osoba najavljuje glasnim lajanjem. U seoskim dvorištima pokazuje izuzetnu upornost i istrajnost u hvatanju glodara, zbog čega ga često nazivaju "čistačem dvorišta".

Međi je pas koji lako uči i besprekorno izvršava usmene naredbe. Njegova prilagodljivost omogućava mu život i u urbanim sredinama, gde se pokazao kao odličan kućni ljubimac, ali i kao pas koji svojom budnošću i privrženošću doprinosi sigurnosti doma.

Istorijski gledano, mali međimurski pas bio je sastavni deo svakodnevnog života na selu, gde je osim čuvanja imanja i hvatanja glodara, često učestvovao i u drugim poslovima oko domaćinstva. Danas, uprkos urbanizaciji i promenama načina života, međi zadržava sve izvorne karakteristike zbog kojih je postao omiljen među vlasnicima – nepretenciozan je, otporan, zdrav i dugovečan pas koji ne zahteva posebnu negu. Njegova otpornost na bolesti i prilagodljivost klimatskim uslovima dodatno ga čine poželjnim izborom za različite životne uslove.

Važno je istaći i kulturno-istorijsku važnost međija, koji je simbol međimurskog kraja i hrvatske kinologije. Ipak, šira javnost još nije dovoljno upoznata s ovom rasom, delom zbog nedovoljne promocije i ograničenog broja jedinki. Prema pravilima kinologije, za međunarodno priznavanje rase potrebno je imati najmanje 800 jedinki, a rad na omasovljavanju i promociji i dalje traje.

Nije međunarodno priznata rasa

Mali međimurski pas, ili međi, trenutno nije međunarodno priznata rasa pasa. Iako ga je Hrvatski kinološki savez zvanično priznao 2010. godine kao sedmu hrvatsku autohtonu rasu, mali međimurski pas još nije priznat od strane Međunarodne kinološke federacije (FCI), što znači da ne može učestvovati u takmičenjima i izložbama pod FCI pravilima izvan Hrvatske, niti može dobiti međunarodno priznate rodovnice

Za međunarodno priznanje rase potrebno je ispuniti nekoliko važnih preduslova koje propisuje FCI. Prvi korak je postojanje stabilne populacije pasa s jasno definisanim i standardiziranim karakteristikama. To podrazumeva dugogodišnji kontrolirani uzgoj, vođenje matične knjige i izdavanje rodovnica na nacionalnom nivou, kao i sprovođenje selekcije kako bi se sačuvale i unapredile željene osobine rase.

Jedan od ključnih uslova za podnošenje zahteva za međunarodno priznanje jeste brojnost pasmine – FCI zahteva da postoji dovoljan broj jedinki (najčešće se navodi oko 800 pasa) koji su upisani u matičnu knjigu i koji zadovoljavaju standard rase. Takođe, potrebno je organizovati i dokumentarisati više generacija uzgoja, kao i učestvovanje pasa na nacionalnim i međunarodnim izložbama, gde se ocenjuju njihova morfologija, zdravlje i karakter.

Nakon što nacionalni kinološki savez (u ovom slučaju Hrvatski kinološki savez) prikupi svu potrebnu dokumentaciju i podatke o rasi, podnosi zahtev FCI-u za priznavanje. FCI tada sprovodi temeljnu proveru, uključujući i posete uzgajivačima, analizu standarda, rodovnih knjiga i zdravstvenih podataka. Tek nakon što FCI utvrdi da su svi uslovi zadovoljeni, rasa može dobiti privremeno, a potom i stalno međunarodno priznanje.

U slučaju malog međimurskog psa, rad na omasovljavanju i promociji rase još traje. Nedovoljna brojnost i ograničena prisutnost izvan Hrvatske zasad su glavni razlozi zbog kojih međi još nije međunarodno priznat. No, entuzijasti i uzgajivači kontinuirano rade na povećanju populacije, širenju rase i promociji njenih vrednosti, što bi u budućnosti moglo dovesti do ispunjavanja svih uslova za međunarodno priznanje.

Pogledajte i koje su autohtone srpske rase pasa.