Gde se maješ 1. marta? Mali rečnik za sve koji idu u Niš

U jednoj šaljivoj pozivnici Nišlije skreću pažnju na to da "u Niš se ne šetamo, u Niš se majemo", kao i da se "Niš ne menja po padeži". "U Niž mož' se i špaciraš ali ako nisi dobar mož izedeš i ćutek".  Budući domaćini ipak ističu da si "u Niš ko svoj na svome", a i kod njih se, kao i u ostatku Srbije, isto kaže: "Pumpaj!"

Inače, izraz "majati se", kako je pojašnjeno u postu koji se deli po mrežama, "u niškom narečju znači izaći na neko mesto (najčešće na ulicu ili u grad) i biti tamo neko vreme. To može značiti i šetanje po otvorenom prostoru ili jednostavno provođenje vremena van kuće. Reč je često korišćena u kontekstu opuštenog izlaska ili bezbrižnog boravka na nekom mestu".

Pogledajte još neke izraze karakteristične za ovaj kraj - na sajtu Niscafe.com (internet panorama Niša) našli smo Nišlijski rečnik koji je i dalje nedovršen, kako je napomenuto, ali - svakako će poslužiti za 1. mart, kad će ovaj grad biti centar Srbije.

A

aber – glas, vest
akati se – mlatiti se, gubiti vreme
aknuti – udariti (sa ću te aknem u tu glavudžu)
alavužda, alavuždalo – pokvarenjak
alal (halal) – dopušten, zakonit način
alev – crvene, plamene boje
amza – klipan, budala
andrak – đavo (koji ti je andrak – koji ti je đavo)
arč, arčiti – trošak, trošiti
asurka – rogozina, prostirka od rogozine
ašik – ljubavnik
a be – uvod u razgovor, nema posebno značenje
aba – grubo sukno
abav – pocepani, iscepan (turski)
abadžija – suknar koji izrađuje odeću od grube vunene tkanine abe
abdal – budala
aben – nošen, iznošen, pohaban (turski)
aberdžije – glasnici, donosioci vesti, telali (turski)
abraš – šaren, pegav, čovek pegava lica (arapski)
avan – aparat za mlevenje i tucanje bibera, kafe, šećera itd (turski)
avetinja – duh, avet, priviđanje, utvara
agaluk – dostojanstvo, uživanje (turski)
ada – rečno ostrvo
adet – običaj, navika, tradicija (turski)
ađidar – vrsta nakita, figurativno lepa osoba (tusrki)
azdisao – pobesneo od izobilja
ajat – nastrešnica, nadstrešnica
ajvan – hajvan – stoka, životinja (turski)
ajdamak – motka, batina, štap, fig. lenština
ajde – hajde, idi, pođi, počni
ajduk – sprava – natega za izvlačenje pića
aje – haje-ič ne aje ne mari ni za šta
ajkuna – draga, ljubavnica (turski)
ajlak, ajluk – palata, zgrada, sluga bez ajluk radi besplatno ali ne i dobrovoljno
ajman, ajmana – gotovan, bitanga, neradnik, skitnica
aka se – skita se, gugi vreme uzalud
aknem – udarim, lupim – aknuti (udariti)
alapača – žena koja mnogo priča i ogovara
alenje – milovanje, maženje, (aliti se – maziti se), (ualjen – razmazan)

B

bagatela – jeftinoća
bajagim – tobož
baksuz – nesreća; nesrećan, zlosrećan
banza, bandza – kuče, skitnica (bandzati – skitati)
barabar – jednako, uporedo, zajedno (popio sam barabar s njega)
bataliti – napustiti, ostaviti
bataljen – pokvaren, oštećen
bljuvanje – povraćanje, obično posle mnogo rakiju
berićet – plodnost, obilje
boljka – bolest
brgo – brzo
brobinjak (brabinjak) – mrav
buljuk – mnoštvo
budžak – ugao, kut
babaćko, babačko – ljudina, kolos, krupan čovek
babadžan – snažan muškarac
bagav – slep, hrom, nevoljik
bagateliše – potcenjuje (italijanski)
baglama – šarka na vratima
bagrav – potamneo od nevolja
badava – besplatno, uzaludno
badija – zemljani sud za vino
bađaviše – besposliči, lenstvuje
bađim, bajagim – kao bajagi
baždar – mera za ocenu jačine pića, kontrolor pijace, trošarinac
bazar – vašar, pijaca, pokrivena čaršija
bazdi – smrdi
bazovina – zova
baja – stariji čovek
bajat – ustajao, nije svež
bajati – vračati, gatati
bakalin – trgovac prehrambenom robom
bakšiš – napojnica
balvan – greda, glupak (figurativno)
banzov – fizički veliki, ali ne baš pametan (pogrdno)
bela pčela – čukununukovo dete

V

vajda – korist
vakela – strog ukor
veresija – poverenje da će dug biti vraćen
vazdandan – ceo dan, vazdan
videlo – svetlo
vajat – deo kuće, soba (arapski)
valigden – uskrs
valinka – mana, nedostatak
vamilija – familija, rodbina
vardi, varka – čuva
vasuljica – pravoslavna nova godina
vergija – porez, danak, namet
verižnjača – greda na koju se okače verige iznad ognjišta
vetreje – vetri, gubi kvalitet
većil – zastupnik, punomoćnik (arapski)
videlo – svetlo
vijeni vetar – vetar koji se vrti u krug
vironge – zavese (nemački)
vitilj – fitilj
vlasnica – vuna pripremljena za vlačenje
vojno – mladoženja
vragovali su – voleli su se
vrljav – zrikav, razrok
vrtivagan – ciganin
vrcna, vrcava – žena koja se izvija u hodu
vuždanje – zujanje
vustan – vrsta suknje

G

gi – ih, njim (im, njima)
gim – im (njima)
golem nišan – ispit, prstenovanje, prosidba
goč – bubanj
godža – mnogo
grbina – leđa
grojze – grožđe
gu – nju, ju, je (njoj, joj)
gajdaš – scirač u gajde
gizda se – ulepšava se
glumi se – mrsi se, stvara se korov
golemi se – ponosi se, pravi se važan
gondže – ružin pupoljak
gradina – bašta ili vrt
grbina – leđa
grvaljaju se – obaraju se
groš – sitan novac
grsnice – stabljike konoplje (povezane)
guber – pokrivač
gužvi se – usteže se, neće da odgovori
gulanfer – skitnica, probisvet
gungula – metež, mnogo ljudi

D

dembelin – lenština
dert – žalost, bol
dibiduz – sasvim
dilber – ljubavnik, dragan
drangulije – sitnice, stvarčice, najčešće krajnje nepotrebne
dreja, dreška – odeća
droben, droban – sitan
drt, drtav, (odrtaveo) – mator (omatoreo)
duvar – zid
dava – daje
dar mar – nered
dever – muževljev brat
deverović, deverovićka – deverovo dete
deveruša – ženska osoba koja sa deverom čuva i prati mladu u svatovima
doksat – uzdignuti trem pred kućom
dušman, dušmanin – neprijatelj, onaj koji želi zlo

Đ

đene-đene – kojekako, prilično
đavolisuje se – neozbiljan je
đakonije – poslastice
đevđir – cedeljka
đevrek – pecivo okruglog oblika
đene đene – i tako i tako, kako-tako, zbrda-zdola
đeram – poluga za vađenje vode iz bunara
đerdam – ogrlica
đeriz – klozetska kanalizacija
đidija đido – mangul, lola
đozluci – naočare
đon – potplata
đuberglija – mladoženja
đubeć – jelo
đubre – smeće
đul – ruža
đuture – sve

E

ešek – magarac, figurativno vragolan
eve – evo
ega – možda, ako bog da, ako upem
eglen – razgovor
eden – raj
ejvala – zdravo, bravo, dobar si
ekimin – lekar, hećim, ećim
ekmečija, ekmedžija – pekar
ekser – gvozdeni klin, čavao
eksik – nepotpun, neispravan
elen – dakle
eli – ili
em – sa, uz to, pa ipak
esap – procena
esnaf čovek – zanatlija, cenjena licnost
esnafske londže – zajednice zanatlija
espap – roba za prodaju
escajg – pribor za jelo (nemački)
efendija – gospodin
ešačko sedalo – magareće sedlo

Ž

žal – žalost, tuga, jad
željka – kornjača
žmiti (džmiti) – gledati pospanih očiju, čkiljiti
žal – tuga
žalan – žalostan
žalejem – žalim (za nečim propuštenim)
žandam – policajac, čuvar reda
žara – kopriva
žvanjka – govori besmislice
žvrk – točkić na mamuzi
žgepče – malo dete, bebica
žegalo – dečija igra loptom
žedneje – žedni, žeđ
žežak – vruć
železo – kljuce, zapni železa, postavi kljuce
željka – kornjača
željuje – čezne za nekim ili za nečim
žena kisela – (figurativno) slab muškarac
ženira se – stidi se, koleba se
ženjen – muško lice u braku
ženjet – oženjen
ženjik – mladoženja
ženjka – vrsta cveća
žetva u vodu – običaj da devojke posete neko drugo selo pod vođstvom starijeg. dobijaju poklone za pevanje
živeše – živeo je, postajao je
živinka – živo biće
živuju – slažu se, žive u miru
žljebav – pravi grimase, žljebi se
žmanje – dremanje
žuteje – žuti, postaje žuto

Z

zajac – zec
zaobikoliti – zaobići, poći izokola
zatre, zatrt – izgubi, izgubljen
zauška – šamar (k’ti udarim jednu zaušku)
zadžakati – zalarmiti, zagalamiti
zevzek – ništak, glupak, blebetalo
zem – zemlja
zort – nevolja, teskoba, strah
zabadosali se – zadržali su se preko mere
zakarali se – počeli su svađu, posvađali se
zaova – muževljeva sestra
zaović, zaovičina – zaovina deca

I

ibrik – sud za vodu, bokal
izlegne – izađe
iskati – tražiti, želeti
iskubati – iščupati
ič – nimalo, ništa

J

jajce – jaje
javašluk – sporost, tromost, bahatost
jutredan, jutre – sutradan, sutra
jambolija – čupavi prekrivač za krevet
jaramaz – nevaljalac, besposličar
jetrva – žena muževljevog brata (devera)

K

kal – blato
kara-sevdah – težak, očajan ljubavni zanos
keleš – žutokljunac, nezreo
kenja – fizički slaba osoba, seronja
kerefeke – izmotavanja
klisar, klisarin – crkvenjak
kolaj rabota – laka posla, to je lako, bez pomuke
kondrci, kondraci – analne vaši (vrpoljiš se k’o da imaš kondraci u dupe)
kočina – svinjac, kokošinjac
kodža – puno, mnogo
krošnja – korpa
kube – peć
kudre, kutre – kuče, štene
kuj, kuga, kume – ko, koga, kome
kup, na kup – skup, skupa, zajedno
kurdeljka, krudeljka – okrunjeni klip kukuruza
kurčiti se – praviti se važan
karakondžula – utvara, avet, strašilo, figurativno krupna riba
kasaba – gradić, varošica, palanka

L

lajno – izmet, govno (kod stoke)
lackati – laskati, udvarati
lezi se – nepristojno se smeje (nemo se mlogo leziš, će izedeš jedan ćutek)
lepotija – lepota
lojze – vinograd
lokmaš – izjelica, lakomac, onaj ko rado jede na tuđ račun
lošotija – ržav, ružan glas
legalo – krevet, motke na kojima spavaju kokoške
ludna – žena koja ima čudnu narav

LJ

ljosnuo – pao

M

majati se – vidi „akati“
mastika – vrsta jakog alkoholnog pića, rakija
mahala (ma’la) – deo grada, varoši, sela, zaseok
merak – naslada, uživanje, žudnja, čežnja, želja
meraklija – ljubitelj
močka – mokraća
muda – testisi
mulećar – gotovan
mulećina – nešto što se besplatno dobije (obično kad se neko prišljamči u kafanu i ništa ne plati)
mustaći – brkovi
muftaluk (mufte) – što je besplatno, što se ne plaća
muftadžija – onaj koji hoće sve badava, ko živi na tuđ račun
mandžika – žena koja svakom nađe manu
matrapaz – čovek koji se bavi kupovinom i preprodajom stoke, prevarant, diler, švercer, (poslao: marko jovanović)
mladenci – bračni par za vreme svadbe i posle po venčanju
mufte – dobiti besplatno, badava
muštuluk – radosna vest, nagrada za vest

N

napudija (napujdija) – oterao, odagnao
našeja – našao
nesam, nesi, nie – nisam, nisi, nije
ništak – propalitet, nula od čovek
noćuvanje – prenoćište
njojni – njeni
njuma – nju
natolelo – ne može da se izdrži, natežalo
natrapao – neočekivano naišao na nešto, površno uraditi
nećak, nećaka – za ujaka sestrina deca (sestrić, sestričina)

NJ

njeknja – nekada davno

O

obitnik – stanovnik
obor – dvorište
oklapina – isto što i mulećina
oknuti – doviknuti, dozvati
onoditi – raditi ono što se u tom trenutku ne može reći ili što govorniku ne pada na pamet
orospija – vidi pod rospija
otoičke (otoč) – malo pre, malo čas
otoše – odoše, prođoše
odžak – dimnjak
omusi se – rastuži se
onomad – pre neki dan

P

panica – zemljana činija za jelo
patlavezi – opet testisi, al malečki
pelivan – komedijaš
pendžer – prozor
pišman, pišmaniti se – odustajanje, kajanje, predomišljati se
pobrgo – brže, pobrže
pomomak – bolji momak
porta – vrata, vratnice
potakav – malo bolji
pošeja – pošao
praji, što praji – radi, šta radi
prežmava, predžmava – žmirka, drema, džmije
premenjuvati – preoblačiti se
preripiti – preskočiti
pretreben – čist, očišćen (obično pasulj, žito)
prilegati – priličiti, pristajati
prominuti – proći
pcetište – pseto, psetište, psina
pampur – zapušač za flašu napravljen od plute
pašenog, paša – mužei sestara
pobratim, posestrima – vrsta moralnog srodstva – najverniji drug ili drugarica
priženiti – kada žena dovede sebi muža u kuću
prizetko – muž koji je došao ženi ili udovici u kuću
prija, prijatelj – međusobno lica muževljevog i ženinog roda

R

rabota – rad
rove – glasno plače
ripčiki – ribice
rospija – žena lošeg vladanja, propalica
razbludna – neposlušna osoba

S

sad, s’g – sad
sairi se – čudi se
sakati – hteti, tražiti
sas – sa, s
sevdaluk – ljubavna čežnja, strast
sefte, sefteluk – početak, prvi pazar, prvi put
sijas(v)et – mnogo, vrlo mnogo
sirenje – sir
skutati – sakriti (pod skut)
sliza – silazi
sobuvati se – izuvati se
sofra, sovra – trpeza
spaciruvanje (špaciruvanje, špacir, špacirung) – šetnja
sramuvanje – stidljivost, stid
surtuk – mangup, klipan
strvolj – mnogo (nabrao sam strvolj grojze)
sakat – bez ruke ili noge, invalid
satri svat, starojko – drugi svedok na venčanju (kum)
svastika, svaja – ženina sestra
svekar – muževljev otac
svekrva – muževljeva majka
svojatati se – smatrati se sa nekim u srodstvu
staramajka – očeva i majčina majka, baba

T

tamnina – tama
tagaj (tag, t’g) – tad, tada
tarapana – gomila, metež, gužva
teke – te
tepati – tući, biti
tefter – sveska
toprv – istom, prvi put, tek, sad (toprv sam se izbudija – tek što, samo što sam se probudio)
tuj – tu
tunguzija – nedođija
tuč – nešto veoma teško (teško k’o tuč)
tikvenik – pita od tikve

Ć

ćata – pisar
ćutek, ćuteci – batina, udarac, štap
ćutuk – panj, klada; fig. glupak
ćef – uživanje, merak, volja
ćulbastija – tucano pečeno meso

U

ualen, uilan – razmažen
uapiti – uhvatiti, ščepati, ujesti (uapalo me pcetište – ujeo me pas)
ubavo – lepo
ubavinja – lepota
ugursuzl’k – nesreća, zla kob
ubačvila se – Žena koja je dodala višak kilograma
ugađa – Radi kako je drugom po volji

F

fajda (vajda) – korist, dobit (ovajdio se – okoristio se)
fatiti – uzeti, uhvatiti
fildžan – šoljica za kafu
fukara – sirotinja
fuškija – konjski izmet, balega
fenjer – ručna svetiljka

H

harč (arč, arčiti) – trošak
hlebarnik / ‘lebarnik – mesto gde se čuva hleb (lebarnik ti poljubim – blaga psovka)

C

ceniti se – pogoditi se
crepulja – posuda za pečenje hleba

Č

čador – šator
čair – livada, polje
čaršija – glavna ulica
čavuljiti – sitničariti, zakerati (mnogo ga be čavuljiš)
čerek – četvrt
čivija – fig. lukav, prepreden čovek
čiftati se – ritati se
čorbadžija – gazda, bogataš
čulj, čuljav – bez uha; fig. gluv
čuriti – pušiti
čučuk – mali, malen
čuruk – težak čovek, baksuz
čambura – zemljani sud u koji teče rakija koja se peče
čeljad – lica jedne kuće – domaćinstva
čukundeda, čukunbaba – pradedov otac i majka

DŽ

džaba, džabe – jeftino, budzašta
džandrljiv – gotov na svađu
džavkati – tražiti
džululejka – zamlata
džumbus – galama, vašar
džukela – gadan pas, fig: loš čovek

Š

šiveti, šiveta – kike, pletenice (šta si pustija tija šiveti – šta si to’lko uras’o)
šiše – boca
šišence – mali sud za rakiju
štur – bežanje, bekstvo, uvatio šturu
šuntav – budala, nesposoban
šurak – ženin brat
šurnjaja – šurakova žena