Na Jadranu nema mnogo razloga za brigu oko ajkula. Iako su ljudi prijavljivali da su viđali ajkule, plaže se smatraju generalno veoma bezbednim.
Posle nemilog događaja u Egiptu, kada je ajkula napala ruskog državljanina, mnogi se pitaju da li su destinacije koje posećujemo na Jadranu – bezbedne.
Iako su mora oko Južnoafričke Republike i Australije najopasnija kada je reč o ajkulama, morski psi zalaze u sva mora, pa i u Jadransko. Istraživanja su pokazala da u Jadranskom moru žive 54 vrste ajkula, a do sada je zabeleženo deset slučajeva napada ajkula na ljude.
Prva tragedija u Jadranu se dogodila u blizini Trsta kada je zbog posledica napada velike bele ajkule žena preminula.
U Hrvatskoj je 1934. godine u mestu Kraljevica nastradala 17-ogodišnja devojka iz Ljubljane. Zatim je 1955. u Opatiji stradala još jedna osoba na samo nekoliko metara od obale, kada je velika bela ajkula ugrizla i odvela u dubine, a telo nikada nije pronađeno. Sledeći napad desio se 1960. godine kod grada Bakra kada je 19-ogodišnji student iz Beograda nastradao.
Pet godina kasnije u Hrvatskoj je zabeležen još jedan napad, ovoga puta na češkog turistu koji je imao 33 godine dok je plivao uz ribarsku mrežu punu tune. Poslednji zabeleženi smrtonosni napad morskog psa u Hrvatskoj se desio 1973. godine a žrtva je bio 21-ogodišnji Nemac. U skorije vreme su se desila samo dva napada na ovom području, 2008. godine kod ostrva Visa. Žrtve su imale sreće i prošle sa manjim povredama.
Kada je u pitanju crnogorsko primorje, situacija je nešto drugačija. Ajkule uglavnom izbegavaju ovo područje i u poslednjih 30 godina nije zabeležen nijedan napad. U vodama oko Boke Kotorske često se mogu videti delfini što navodno ukazuje da na tom mestu nema ajkula.
Napad morskog psa na čoveka koji se nažalost završio smrtnim ishodom, desio se u Crnoj Gori samo jednom. Kod plaže Mogren u Budvi 13. jula 1955. godine ajkula je napala 21-ogodišnjeg studenta elektrotehnike iz Čačka. Izvori ovog događaja su nažalost samo priče lokalnih ribara i meštana prema kojima je velika bela ajkula duga 6,5 metara usmrtila momka.
Ne paničite
Zamislite da oko vas kruži ajkula. To nije najbolja stvar koja vam se ikada dogodila, ali najgora stvar koju možete učiniti je panika. „Nemojte da prskate okolo – samo ćete uzbuditi i podstaći interesovanje ajkule“, kaže stručnjak za ajkule Ričard Pirs za CNN.
„Ajkula nema šape ili ruke, pa ako želi nešto da istraži, jedino što može da uradi je da to stavi u usta. Zbog toga često dobijamo istraživačke ujede koji ne dovode do smrti, a ponekad čak ni do ozbiljnih povreda. Ako plivate i prskate, skoro da pozivate ajkulu da dođe da vas istraži ili napadne“, dodaje.
Održavajte kontakt očima
Dok ajkula pliva oko vas, pokušajte da održite kontakt očima.
„Ajkule su predatori iz zasede“, objašnjava Pirs.
„Ako se okrećete i gledate prema njoj sve vreme dok kruži oko vas, neće joj biti ni upola lako, kao kad može da se prišunja otpozadi“, dodaje.
Budite što veći – ili što manji
Ovde se situacija komplikuje. Ako je ajkula očigledno u napadu, morate da delujete što veće u vodi, prema Pirsu.
„Što ste veći u vodi, to ćete više poštovanja dobiti“, kaže. Međutim, ako se čini da ajkula jednostavno prolazi pored vas, Pirsov savet je da se sklupčate u loptu.
„Ako vas ajkula vidi kao konkurenta za svoj izvor hrane, to može biti jedan od razloga da vas napadne. Ako ne želim da me velika bela ajkula vidi kao konkurenciju – i da pokazuje veliko interesovanje za mene – zapravo bih se sklupčao da bih joj bio što manje interesantan“, kaže Pirs.
Ne pravite se mrtvi
To nije medved, već ajkula. Ako se nađete u agresivnom susretu, udarajte, šutirajte i ubadajte osetljiva mesta – ali pazite gde ciljate.
„Postoji priča o udaranju ajkule u nos. To je u redu, ali zapamtite da su odmah ispod nosa usta“, kaže Pirs.
Pročitajte više:
„Ona je pokretni objekat u vodi i ni vi ne ostajete mirni, tako da ono što ne želite da uradite je da na kraju efikasno udarate u usta ili bilo gde u blizini.“
Dobar udarac u škrge može obaviti posao. Ako nosite nešto sa sobom, pretvorite to u oružje.
„Ako ste ronilac sa podvodnom kamerom, upotrebite je, ili otkinite svoju disalicu i koristite je da probodete ajkulu“, kaže Pirs.
Polako se odmaknite
Istiskujući najmanju moguću količinu vode – tj. bez mlaćenja i prskanja – postepeno plivajte unazad od ajkule ka obali.
„Morate pokušati da držite životinju na vidiku i veoma polako i nežno pokušajte da plivate unazad i uđete u plitku vodu. Opet, morate biti oprezni – velike ajkule mogu napasti u veoma malim dubinama“, kaže Pirs.
Ako uradite sve gore navedeno možete se donekle spasiti, ali Pirs kaže da je verovatnoća da se izbegne napad velike ajkule bez povreda mala.
„Ako je bela ajkula u režimu punog napada, u tom trenutku nećete moći mnogo da uradite“, zaključuje on.
***
Bonus video: Kkao preživeti promene vremena?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare