41
Jedno pitanje postavljeno na društvenoj mreži Tviter pokrenulo je zanimljivu temu i žustru raspravu. Kakva je ishrana u vrtićima - da li deca dobijaju zdravu i izbalansiranu hranu? Objavljeno je i nekoliko jelovnika iz vrtića koji su podelili mišljenja.
„Da li biste podržali priču oko promene hrane u vrtićima (bez industrijskih slatkiša, sokova, konzervirane hrane, margarin) i zašto da tj. zašto ne?“ glasilo je pitanje korisnice Tvitera koje je pokrenulo diskusiju.
Zatim je objavljeno nekoliko jelovnika vrtića. Recimo, u jednom vrtiću u Beogradu vidimo da se doručak sastoji uglavnom od hleba i različitih namaza.
Ručak su domaća jela – pasulj, kupus, paprike, kao i različite supe. Deci je obezbeđena i užina u vidu koha, pudinga, keksa i soka.
Koja je to PU?
Ovo je npr stari grad pic.twitter.com/DVTj10kGa7— Luna (@malazlaplava) November 19, 2021
Objavljen je i jelovnik drugog vrtića, koji je dosta sličan. Jutro je rezervisano za sendviče, užina za čajeve, keks i namaze, a ručak za jela poput punjenih tikvica, graška sa mesom, variva, pasulja sa slaninom…
Evo ovde npr ima plazme i sokova. U drugim tunjevina i sardina iz konzerve, u trecem margarin… pic.twitter.com/yfHPpyT2X3
— Luna (@malazlaplava) November 19, 2021
Treći objavljeni jelovnik predviđa namaze, šunku, pečenicu i tunjevinu za doručak, dok se za ručak nudi oslić, varivo, gulaš, kupus, piletina. Tu su i kolači za užinu: štrudla, čupavac, kolač sa suvim voćem.
Evo nas jelovnik za sledecu nedelju. Drzavni vrtic. Nema industrijskih slatkisa, sokova i margarina… pic.twitter.com/q3mgJbc79c
— Realy Me (@Maaadaj) November 19, 2021
Zabrinutim roditeljima najviše smetaju „keks, sokovi, konzerve“, koji su na svakom jelovniku – kao i jela u koja je uključen margarin.
„Sećam se kad mi je ćerkica krenula u vrtić prošle godine, šokirala sam se kad sam videla jelovnik: pomfrit, svinjsko pečenje i kupus salata, lazanje sa šunkom, premasna jela, suhomesnato svakog dana, neki preslatki kolači“.
Pročitajte još:
„Otprilike identičan jelovnik u nasem vrtiću i ja ne mogu da se opasuljim, mesec treći. Dve godine stvaram određene navike detetu u ishrani i onda ode u vrtić i sve ode dođavola. Više voće skoro uopšte neće da jede, jer u vrtiću 4 dana jabuka, jedan banana. Ostalo škart“.
„Čitam ove komentare i malo me je sramota! Da li stvarno dajete deci to što nudi vrtićki meni? Viršle? Namaz od sardine? Industrijski kolači i keks za decu? Pašteta? Margarin? Šećer u čaju,limunadi?“
„Deca su sve deblja, agresivnija i kvarnijih zuba od ovakve ishrane“.
„Da se izbace suludi kolači sa makom, margarinom itd. nepotrebni čajevi i kakao napici, panirani riblji štapići, vegeta, sardine i turšija bebama od 12+ meseci“.
„U sve vrtiće bi trebalo uvesti kuhinje koje ispunjavaju ugostiteljske standarde i isključivo služiti sveže pripremljenu hranu. To je ulaganje u zdravlje i buduću kulturu ishrane te dece, dugoročno će mnogostruko da napravi uštede na lečenju bolesti povezanih sa nepravilnom ishranom“.
„Današnja deca mnogo konzumiraju slatkiše dok voće i povrće retko jedu. To im je sve bljak“.
„Sokovi su kao takvi nezdravi, deca treba da jedu voće u izvornom obliku. Jer su industrijski slatkiši prepuni rafiniranih nezdravih šećera. Margarin zbog zasićenih masnoća. Sve pobrojano je nimalo nutritivno i kao takvo se treba menjati“.
„Ako biram između zdave hrane i zdravih navika u najranijem dobu i đubreta naravno da ću izabrati zdravo. A toliko smo kao društvo napredovali da treba da postoji ne izbor nego obaveza da se hranimo pametno. To bi predupredilo mnoge kasnije bolesti i tako“.
„Krajnje je vreme da se deca odvikavaju od šećera, boja i aroma. A ako se pritom o tome svugde jednako priča, da je nezdravo i opasno deca neće imati želju a ni priliku da to konzumiraju“.
„U svakoj procesuiranoj hrani ima mnogo šećera, veštačkih boja, emulgatori. Makar da do škole sačuvaju stomačiće, zube, razviju čulo ukusa koje ne taži stimulanse i naviku da se zdravije hrane. Brzu hranu, grickalice posle teže kontrolišemo, kad se osamostale“, glasili su komentari koji podržavuju promenu jelovnika u vrtićima.
Međutim, dosta korisnika Tvitera zapravo nije imala zamerke na hranu iz vrtića.
„Ne bih ukinula slatkiše ali bi ih svela na minimum jer se bez njih može, kao i sokove.. Ostalo je ok.. Ništa specijalnije ni ja ne pravim kod kuće“.
„U našem vrtiću je hrana bila izvrsna, izbalansirana, raznovrsna… Ne znam u čemu je problem. Konzervirani slatkiši, ne znam da ih je bilo ikad u jelovniku, al i ako jeste, bili su preporučeni samo i isključivo zbog mogućnosti da se deca zaraze nekim bakterijama, salmonelom i slično“.
„Iskreno dok su mi deca išla u vrtiće nisam o tome razmišljala. Znam da te jelovnike rade nutricionisti. Sad je kod mene aktuelna studentska menza i isti je princip. Ja tu ne vidim nikakav problem“.
Pročitajte još:
„Kad izađete iz tog svog balona u kojem živite shvatićete da se 80% (ako ne i više) dece u vrtićima tu hrani zdravije i izbalansiranije nego kod kuće. Ne verujem da im ta plazma ili sok ili tunjevina iz konzerve jednom nedeljno nanose nepopravljivu štetu“.
„Ne podržavam bilo kakav teror tzv. zdrave hrane. Jabuka može da bude štetna, zavisi odakle je i kako je gajena. Može da bude štetnija od čipsa ili plazme. Podržavam da postoji sistem koji kontroliše rigorozno hranu koja se stavlja u promet i koju mi kao građani kupujemo“.
„Mislim da u okruženju u kom živimo su zemlja, voda i vazduh toliko problematični, osnovne životne namirnice isto, da je povremeno margarin, sok i plazma savršeno nebitna stvar“.
„Ja jesam za zdravu hranu i što više tih zdravijih opcija. Ali nisam za preterivanje. Kao što je neko već rekao sve je okej dok je umereno. Nije mi samo jasno zašto je toliko strašna ta plazma jednom nedeljno?“
„Kad se setim svog školovanja od ’94-e… mi smo imali užine koje su plaćali roditelji i to je spremala centralna kuhinja. A za vrtiće sada, igrom slučaja znam, da se sprema po nutristioničkim potrebama dece. Veći problem su roditelji koji traže dlaku u jajetu“.
„Iskreno ja kad sam bila mala hrana je bila odvratna, ali verovatno zdrava. I nikad ništa nisam jela, mama je morala da žuri da me uzme kako bi jela kući. Važno je da deca ne budu gladna. Mislim da poneki slatkis ne škodi“.
„Osećam olakšanje što su moja deca odrasla pre ovih ideja, pokreta, predloga… Što znaju šta je sreća izazvana čokoladom, ne crnom nego mlečnom, sa ovim i onim, i što ja ne moram da se borim za pravo na tu vrstu sreće, koja se doživljava samo u detinjstvu“.
„Volela bih samo da mi dete bude umereno u svemu pa i u hrani. Nije problem ni plazma ni sok ko voli, bitne su količine. Baš sam se nagledala dece koju su roditelji samo zdravo hranili pa kada ostanu sami na rođendanu jedu kao ludi“.
„Smatram da je bolje da se organizam adaptira na razne vrste hrane. To mi dođe kao kad se dete drži pod staklenim zvonom pa bude nesnađeno u društvu. Nije ni hrana što je nekad bila, puno aditiva, pesticida itd. Balans u svemu, pa i u hrani, i zdravo i nezdravo“.
„Generacije unazad su jele i slatkiše i grickalice pa im ne fali ništa. Sada svi počeli „zdravo“ da se hrane a gojaznih i bolesnih koliko hoćeš. Deci je potreban šećer a sasvim sigurno u vrtiću neće jesti domaće kolače. Bitna je samo umerenost“.
Šta vi mislite – da li je ishrana u vrtiću danas dobra za decu?
***
Bonus video: Hrana i zagađenje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
