6
Negde "između redova" pred Beogradskim sajmom mogla su se prepoznati dva lica Srbije - jedno je ono tužno, izmanipulisano, prestrašeno; drugo - ono lepo, humano, kojim se toliko ponosimo i koje nas spasava da ne potonemo.
Danas više nema vakcinacije bez poziva, do juče je bilo. I do juče su prizori ispred Beogradskog sajma upozoravali da je državni plan za vakcinaciju otišao dođavola. Međutim, u tim redovima koje je i na slikama mučno gledati, i ljudi Srbije su pokazali svoja prava lica.
„Molim vas, reagujte, nemojte samo da stojite! Ljudi se biju ovde!“, gotovo je vikao jedan čovek na policajce koji su motrili na red pred punktom za vakcinaciju. Nije baš da su se tukli, ali žestoka rasprava je izbila pred samim ulazom, gde se susreo red onih koji su došli po pozivu i red onih koji su došli „na bum“ i dotad već čekali više od pet sati.
Sa strpljenjem na izmaku, pojedincima je falio tek mali okidač da se u trenutku izlije sav strah konstruisan izjavama zvaničnika, neizvesnost da li će biti primljeni i da li će biti dovoljno vakcina (znamo da se to menja u svakom trenutku), neznanje i sebičluk koji u ovako mučnoj situaciji dobijaju svoj najgori oblik. Zaboravlja se na bilo kakvu preporučenu distancu, a kamoli na elementarnu pristojnost i međusobno uvažavanje. Gura se i vređa. Gazi preko drugih.
Interesantno, u tom trenutku se frka dešava na samom početku reda, dakle, među onima koji su najbliži cilju i izvesno je da će dobiti vakcinu. Za njima se proteže kilometarski red pognutih glava koji bi iz tog ugla delovao mnogo tužnije i strašnije da pogled već u sledećem trenutku ne privlači osmeh koji se nazire i pod maskom.
„Čekamo od devet, evo sad je skoro dva, al’ šta da se radi“, sleže ramenima stariji gospodin kojeg smo prekinuli u razgovoru s čovekom kojeg je baš tu upoznao, sad zajedno popunjavaju formulare. „Da vam kažem, ja imam 76 godina i prijavio sam se za onu rusku vakcinu. A pošto mi ništa ne javljaju došao sam da primim ovu kinesku“, pojašnjava nam situaciju, a njegov sagovornik se uključuje „izveštajem“ o dinamici kretanja reda od trenutka dolaska.
Od trećeg dobijamo papir koji treba popuniti. „Ja sam slučajno uzeo dva, uzmite da ne morate da čekate sestru“, klima glavom. Žena pored njega nam objašnjava kako ide procedura, želi da pomogne, jer ni njoj to nije baš bilo najjasnije…
Pročitajte još:
U sledećem momentu desetak ljudi okružuje zdravstvenu radnicu koja je istupila da podeli formular koji treba popuniti pre vakcinisanja. Svi imaju pitanja, ona s neverovatnim strpljenjem i ljubaznošću u dahu odgovara redom na svako. „Naravno, možete da primite vakcinu i ako ste preležali koronu“. „Ovo je kineska vakcina, ne ruska“. „To ćete videti sa lekarom, pregledaće vas pre“. „Ovde čekajte, bićete prozvani“… Nema nimalo nervoze u njenom glasu, mada se vidi da je umorna, ne uzdiše i ne cokće.
Pored nje prolazi devojka s poslužavnikom na kojem su poslagane plastične čaše s čajem koji se puši.
Nudi ljude u redu, pogledom je pratimo i uočavamo celom dužinom neobične grupice ljudi, stranaca silom prilika zateknutih u tom trenutku, u tom redu, dok „ubijaju vreme“ nekim običnim razgovorima i pomažu jedni drugima… E, to je lice Srbije koje i u ovom strašnom kontekstu može da nam razvuče smešak.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
